Interesuje me sve o ovom modelu skutera....
Iskustva
Cena
Potrosnja
Servisi (odrzavanje)
Delovi
Izdrzljivost
A moze i o beverly 200 znaci od 2001 - 2005 god
Prvi beverly je bio taj od 200 cc i proizveden je dal' 2001 a od 03 250 ... na 250 je druga masina ali sam cuo da su obadve podjednako kvalitetne,ali tih 50cc daju i razliku u odazivu na gas i nekih 10-15 kmh krajne brzine....
Vecinu ovih podataka znam ,jer sam prelistavao brda foruma,ali ako ima neko iskustvo voleo bi da cujem i od njega....tj iz prve ruke http://www.skuteri.org/forum/public/style_emoticons/default/SMALL_~221.GIF Hvala u napred !!
0
4 replies to this topic
#1
Posted 05 February 2012 - 23:23
#2
Posted 07 February 2012 - 00:21
Moj drug ima Beverly-a 250cc...vozio sam ga..njegov je 2004.god.
U ubrzanju do 80-90kmh može da parira 500cc skuterima...Vrlo je startan a ubrzanje ravnomerno...Krajnja je negde oko 125-130 kmh po satu...Sviđa mi se što je jako okretan skuter i vožnja po gradu sa njim je pesma...
250cc piaggio mašine važe za najkvalitetnije i mislim da o tome ne treba ni polemisati...
On ga vozi tek jednu sezonu pa i nema nešto iskustava što se tiče eventualnih kvarova...
Ovo si možda već sve znao ali reko ajde da prenesem svoje iskustvo sa Beverly-em...
U ubrzanju do 80-90kmh može da parira 500cc skuterima...Vrlo je startan a ubrzanje ravnomerno...Krajnja je negde oko 125-130 kmh po satu...Sviđa mi se što je jako okretan skuter i vožnja po gradu sa njim je pesma...
250cc piaggio mašine važe za najkvalitetnije i mislim da o tome ne treba ni polemisati...
On ga vozi tek jednu sezonu pa i nema nešto iskustava što se tiče eventualnih kvarova...
Ovo si možda već sve znao ali reko ajde da prenesem svoje iskustvo sa Beverly-em...
#3
Posted 07 February 2012 - 09:58
Vise-manje,ali nema veze sto da ne,interesuju me najvise iskustva... Ne znam da li bi bilo ugodno da prekopiram jedan tekst koji je i vise nego odlican sto se tice ovog modela skutera... ??
#4
Posted 07 February 2012 - 10:50
prekopiraj, samo stavi izvor odakle si prekopirao..
#5
Posted 14 February 2012 - 19:13
UVOD
Ova mašina spada u rastuću klasu maksi skutera, koja iz godine u godinu stiče sve više poklonika jer kombinuje najbolje od oba sveta - skutera i klasičnih motora. Zaštitni znak serije Beverly skutera su veliki točkovi 16ice, kao i jedinstvena elegancija i prefinjen dizajn. Beverly 250 se prvi put pojavio 2004, kao evolucija modela Beverly 200, koji se proizvodi već više godina. Suštinska razlika jeste novi Piaggio agregat tipa Quasar od 250ccm, koji je više nego uspešno zamenio poznati Leader od 200ccm, koji se godinama ugrađivao u mnogobrojne motore u okviru grupacije Piaggio, npr u Vespu GT 200, u Beverly 200 itd.. Međutim, i pored njegove uspešnosti, novi agregat je tu, i po prvim komentarima koji se mogu videti na raznim sajtovima i po časopisima, mnogo je bolji od 200tke. Takođe, razlike u odnosu na prethodni model postoje u obliku i ergonomiji sedišta koje je sada oštrijih ivica, u dizajnu i u izgledu komandne table, kao i u nekim detaljima ogibljenja.
IZGLED
Činjenica da spada u grupu dvotočkaša usmerenih na specifičnu, a opet jako široku ciljnu grupu, kako vizuelno tako i po svojim tehničkim karakteristikama i ponašanju u vožnji. Većini ljudi se sviđa na prvi pogled, ponekom možda i ne, ali izaziva dosta pažnje, kako na semaforu tako i u laganoj krstarećoj "švaler-gas" vožnji - ali sve to na kulturan način.
Osnovna dizajnerska nota koja izbija iz svakog Beverlyjevog detalja govori umesto vlasnika. A kaže - da je on "kulturnog profila", što bi u Evropi trebalo da znači student nekog solidnog fakulteta, mlađi zaposleni neke pristojne firme, mlađih srednjih godina (što bi rekli "stariji omladinac"), svakako solidnog materijalnog stanja.. što opet određuje kako motor takve individue mora da izgleda.
Sticajem okolnosti, testni primerak je metalik srebrni, i posle vrlo kratkog vremena moram da kažem da mi se i najviše dopada. Kod nas inače može da se nabavi u tamnoplavoj, srebrnoj, crnoj i crvenoj boji, i sve mu stoje jako dobro. Posebno mi se dopada kontrast srebrne karoserije sa crnim koferom koji inače nije uobičajen, a serijski se kofer uvek isporučuje u boji motora.
Beverly inače dolazi sa dosta hromiranih ukrasa, bočnih lajsni, detalja na ručkama i komandnoj tabli itd, što mu opet dodaje na "skupoći". Skuter uživo izgleda mnogo veći nego na slikama, ako ga gledate izbliza. Izdaleka, sklad njegovih linija prikriva pravu veličinu i dimenzije. Uopšte, izgled i stil bi bilo najlakše opisati kao - sportska elegancija, pri čemu je on u savršenom skladu sa performansama i karakteristikama mašine.
Po mom mišljenju, zadnji kraj je fantastično oblikovan i već na prvi pogled uliva poverenje i daje utisak ozbiljnosti i solidnosti, a linije su meke, fluidne i italijanski atraktivne.
Prednji kraj, sa duplim farovima i integrisanim žmigavcima ispod plastike dim boje malo odudara od agresivnog stila repa, i daje happy-face-look, koji bi možda mogao da se promeni u nekoj narednoj evoluciji modela i da dobije adekvatnu dozu agresivnosti koja bi mu, po meni, još bolje stajala. Ako se uporedi izgled prethodnog modela sa 200ccm i ovog od 250, vidi se da je osnovni koncept dizajna zadržan, a da su mnogi detalji poboljšani i "fino polirani"; recimo lep primer je upravo prednja maska koja je na 250ici dobila zatamnjenu svetlosnu grupu, bele žmigavce i drugačiji vetrobran, lepši i srećnije ukomponovan...
ERGONOMIJA I UDOBNOST
Jednom rečju - odlična! Sedište je veliko, duplo, izuzetno udobno što naročito važi za suvozača pogotovo ako je motor opremljen dodatnim originalnim Piaggio koferom sa mekanim naslonom. Suvozač sedi iznad vozača i ima odličnu preglednost [CENSORED] što naravno ima i lošu stranu a to je izloženost vetru i praktično uslovljava suvozaču upotrebu kacige sa vizirom. Suvozač(ica) ima i odlične oslonce za noge, široke i velike. Vozač sedi na dobro oblikovanom sedištu, koje ima oštre i čvrste ivice koje treba da spreče klizanje prilikom oštrije vožnje. Upravo te ivice su odgovorne što sam kada sam prvi put seo na Beverly pomislio "uff pa ovo baš i nije ekstra udobno..." ali taj utisak se gubi čim ga prvi put provozate. Zapravo, sedište je optimalno tvrdo i čvrsto, taman kako treba da možete da se udobno i dugo vozite, a da imate konstantno osećaj stabilnog sedenja bez obzira na bočni nagib, ubrzavanje ili kočenje. Takođe, vozač ima i zadnji oslonac tj pozadi se odupire na suvozačko sedište, što sve zajedno omogućava odlično i sigurno sedenje. Moja jedina primedba je da bi sedište možda moglo da bude santimetar ili dva duže ka volanu, ali to je opet individualni utisak.
Položaj sedenja je inače dosta uspravan, raširenih ruku i najviše podseća na enduro motore, samo je sedenje dosta niže. Svi prekidači su standardni i potpuno intuitivni, a instrument tabla je lako čitljiva i vrlo informativna - brzina, broj pređenih kilometara, sat, datum, temperatura ulja i količina preostalog goriva, naravno uz svu silu signalnih lampica.
Ovde imam i jednu bizarnu zamerku: naime, kilometar sat je optočen hromiranim prstenom, koji pod određenim uglom kada vam je sunce za leđima može veoma da zaslepi reflektovanim sunčevim zracima. Naravno, rešenje je jednostavno i ogleda se u malom pomeranju glave, ali eto, morao sam nešto da primetim...
Što se tiče zaštite od vetra, ona je odlična za noge i korektna za telo, pri čemu noge imaju čvrsta uporišta koja daju dodatnu sigurnost pri oštrom manevrisanju. Serijski vetrobran je inače dovoljan za manje brzine, ali baca vetar direktno na kacigu i pravi neprijatno vrtloženje pri brzini preko 80 km/h, te mi je jedan prijatelj savetovao da hitno uložim oko 150 Evra i uzmem dodatni originalni vetrobran, što ću sigurno i učiniti. Njegov komentar je da taj dodatni vetrobran povećava zaštitu i lepotu vožnje do neslućenih visina, a da ništa ne smeta pri većim brzinama, a verujem mu jer čovek dosta vozi po autoputu...
MOTOR
Sjajan! Motor se posle kratkog verglanja pri startovanju oglašava reskim jednocilindričnim zvukom, koji je tih i ne zamarajući. Prvih par minuta radi malo nemirno, ali se zagreva dosta brzo. Ovde sledi opaska tj upozorenje da sem ako je napolju baš toplo, motor ima tendenciju da se ugasi pri oštrijem kočenju ako nije zagrejan, što ume da iznenadi nekog ko to ne očekuje (taj sam, naravno). Čim se iole ugreje, to se više ne dešava, ali eto čisto kao preporuka budućim srećnim vlasnicima - zagrejte Bebu pre nego ga poterate. Vibracije na leru su relativno male, i nestaju pri najmanjem odvrtanju gasa. Kontrola gasa je inače osetljiva ali jako kuturno podešena. Motor, naime, reaguje veoma mirno i pitomo, tako da je pogodan i za početnika i za devojke vozače.
U vožnji, motor ima dva lica: prvo je ono mirno i kulturno, koje se manifestuje vrlo mekanim odzivom na gas, predvidljivom reakcijom i uopšte utiskom da može da ga vozi i dete. Drugo lice Beverly iskazuje kad god zatreba tj kad god agresivno odvrnete gas. Tada se zvuk mašine iznenadno menja, postaje nekako metalni i mnogo, mnogo glasniji, a motor povlači izuzetno jako i odlučno, pri čemu je najbolje to što je ubrzanje konstantno, maltene do maksimalne brzine koja je negde oko 135 km na čas (cajger kaže 140). Zapravo, upravo činjenica da ima automatsku transmisiju omogućava mu da odlično koristi obrtni momenat agregata i da se ne gube delići sekundi na šaltanje brzina, što ima puno vrednosti upravo kod ljudi koji nisu iskusni motoristi, i inače ne bi mogli da izvuku maksimum iz 250 kubika. Ovo o čemu pričam možda najbolje ilustruje to što sam prva dva dana posedovanja Beverlyja proveo u trkanju od semafora do semafora sa svim i svakim, a naročito mi je zadovoljstvo bilo da nerviram vlasnike Golfova dvojki GTi i GTd, kao i raznorazne alfiste (koje sam drao k'o Musa jarca), i to uz opušteni smešak jer šaltovanja, naravno, NEMA, samo odvrćeš i ne misliš.. i mestimično ispuštaš krike oduševljenja, na opšte zgražavanje fancy riba u baštama kafića, uz komentare tipa "kakav čoban!"
Jedna specifičnost motora, ustvari automatskog prenosa se ogleda u sledećem: kočenje motorom je drugačije nego kod "običnih" motora, prijatno je sve do sasvim male brzine od 10-15 km/h, kada menjač postaje neodlučan da li da prebaci u neutral ili da i dalje koči, što ponekad prouzrokuje sitno cimanje i trzanje, gotovo otpor kotrljanju, a zatim se uz skoro nečujno klik prebaci u ler i klizi kao po ulju... Nije to ništa strašno, ali prosto je malo neprijatno dok se čovek ne navikne da je to normalno ponašanje motora.
Potrošnja je minimalna, vozeći ga u gradskom opsegu brzina 60-80km na sat Beverly troši oko 3-3,5l na 100km, a pri agresivnoj vožnji, sa suvozačem i uz česte duge intervale sa preko 100 km/h, potrošnja raste do maksimalnih 4l /100km.
Motor i menjač su odlično usklađeni, i daju utisak veće snage nego što mašina zapravo ima. Inače glavna razlika B200 i B250 je u obrtnom momentu, snaga je oko 20KS i jednog i drugog ali je B250 tj njegov Quasar agregat mnogo većeg momenta, koji je dostupan u gotovo celom području obrtaja.
KOČNICE I OGIBLJENJE
Što se tiče kočnica, treba reći da mi je to možda jedina ozbiljnija zamerka na motor. Kočnice su naravno pouzdane i ne prave probleme, motor ima disk i napred i nazad i kako su obe kočnice ručne (leva je zadnja a desna je prednja), obe se i koriste, što nije baš slučaj sa standardnim motorima. Međutim, ručice tj poluge kočnica imaju prazan hod koji je dosta dug, otprilike 2cm, a reaguju mekano, kočnice koče odlično ali bi mogle da budu malo jače ili agresivnije, mada je to verovatno vezano i sa stilom vožnje, ja sam prosto ustanovio da mi više leži attack ride fazon, što zahteva i adekvatne, jake i direktne kočnice. Razlog za ovo je verovatno u trulom kompromisu koje je Piaggio morao da napravi upravo zbog vrlo raznolikog profila vozača ove mašine, i zasigurno ne bi bilo prijatno da neka devojka mora da sa dve ruke stiska jednu polugu koja je prečvrsta, ili da neko ko pre motora nije vozio ni bicikl bude zakucan u prvu banderu zbog agresivne i pravo-u-glavu-hvatam-odmah kočnice. Kako god bilo, ovde spremam mali tuning, bio sam u moto Davoru i rekli su mi da je nikakav problem da se na prednju kočnicu doda i desni disk (Beverly 250 ima serijski samo levi, a Beverly 500 ima dupli), čime će se kočenje dovesti na nivo master-klase Beverlyja 500 koji već koči brutalno. Dakle zaključak bi bio dobro je ali može to i bolje.
Ogibljenje je stvarno svetla strana ove sprave. Prvi put kad sam se provozao na njemu, činilo mi se da sam u kolima, a ne na motoru. Prednja viljuška je klasična a pozadi su dva amortizera, koji imaju mogućnost štelovanja u 4 položaja.
Moj utisak je da nema svrhe držati to na bilo čemu drugom sem na najudobnijem, jer motor i u tom trimu drži odlično krivine i ne talasa na neravninama, dok pri tvrđem trimu hoće ponekad da poskoči kad nije dovoljno opterećen. Gume imaju inače dosta uticaja na ponašanje ogibljenja, pri promeni pritiska od 0,2 bara (standardno je napred 2,1 a nazad 2,3 bara) možete da osetite totalno drugačije ponašanje i udobnost ili nedostatak iste... Takođe želim da pohvalim gotovo potpuno odsustvo "tonjenja" prednje viljuške prilikom kočenja, koje je inače tako karakteristično npr za enduro motore.
PONAŠANJE U VOŽNJI
Ponašanje Beverlyja je potpuno uzorno, predvidljivo i lako za kontrolisanje. Sama namena ove mašine u velikoj meri je odredila vozne karakteristike. Motor se lako obara do jako velikog ugla, i neki opšti komentar bi bio da mu je ponašanje u vožnji najsličnije enduro motoru pri sporijoj vožnji, a touring motoru pri većim brzinama. Mašina je generalno totalno neopterećujuća za vozača i sve je podređeno ideji da Beverly služi vas a ne vi njega.
Skuter ima oko 160kg kad je prazan, i ta težina se ne oseća nimalo u vožnji već možda samo pri manevrisanju na parkingu, mada ni tad nije nikakav problem. Snage ima dovoljno i za oštra preticanja, naravno sve dok se krećemo u okviru zakonski dozvoljenih 120 km/h. 250 kubika ipak ima svoj prirodni limit, tako da za veće putne brzine ipak treba tražiti nešto "gabaritnije". Takođe bih da pomenem da se skuter sjajno pokazao u provlačenju između kolona automobila, jer je relativno uzak a ručke su mu malo više nego retrovizori automobila, tako da se prolazi imeđu kolona bez po muke, naravno uz stil vožnje bez spuštanja nogu na asfalt (kako se to često radi sa perolakim skuterima od 50ccm), jer se time oseti masa od 160kg i odmah se izgubi na pokretljivosti.
SITNICE I LIČNI UTISCI
Ono što nisam pomenuo je funkcionalnost koja je na vrlo visokom nivou, kao uostalom i kod drugih maxi skutera. U dodatni kofer staje integralna kaciga i jos par stvari, a u stvarno veliki prostor ispod sedišta staje svašta sem - kacige. Doduše, staje ona mala, "tanjir" džet kaciga, ali bilo šta veće od toga ne ide. Za uzvrat, prostor ispod sedišta je stalno osvetljen, ima utičnicu 12V/380W (!) za punjač mobilnog telefona ili toster, svejedno... a što je najlepše, sedište se otvara električno (i ručno, naravno), znači motor ima "centralnu bravu". Na isti način se otvara i poklopac za gorivo, koji je potpuno neprimetan dok se ne povuče skrivena poluga. Ispred nogu vozača je standardni prsten-nosač za kese ili slični teret koji može da se zakači, a takođe i dve pregrade za dokumenta, naočare za sunce itd. Generalno, ogromna pažnja je poklonjena da Beverly bude što upotrebljiviji i funkcionalniji i mislim da se u tome i uspelo.
Mene je oduševilo par detalja koji pokazuju koliko pažnje je uloženo u konstruisanje ovog motora. Recimo, prednji blatobran ima posebne gumene protektore na mestima gde crevo od hidraulike kočnice dodiruje isti - da se ne bi gulilo! A još lepše - kad recimo otvorite prostor ispod sedišta, imate posebne pregrade za sitnice i alat, i imate spakovanu i skrivenu ciradu za zaštitu sedišta od vremenskih uslova, kad ostavljate motor napolju neko duže vreme. Fenomenalno.
Beverly ima dve nožice, jednu side-arm tipa, i jednu duplu za duže ostavljanje tj parkiranje, pri čijoj upotrebi se zadnji točak odiže od tla i pneumatik čuva od izobličenja ili ispumpavanja usled stajanja. Interesantno je rešenje da se motor i elektrika automatski gase čim levom nogom izbacite bočni oslonac, što je zgodno kad negde u žurbi stajete. Takođe, bezbednosti radi motor nije moguće pokrenuti dok ne podignete tu istu nožicu kao i dok nije stisnuta kočnica. Vrlo lepo od njih, misle na bezbednost mahnitih vozača.
Ono što je jedina realna prepreka za mnoge koji bi rado kupili ovu spravu je - cena. Naime, Beverly 250 košta u osnovnoj verziji 4550 Evra "ključ u ruke", pri čemu originalni kofer sa sunđerastim naslonom košta još 200, a dodatni veći vetrobran još 160 Evra. Da je malo, nije, ali mislim da se ta vrednost vidi posle prvih 7 dana korišćenja, i da vredi svaku paru.
ZAKLJUČAK
U jednoj rečenici: fantastičan gradski bajk koji sa skuterom ima zajedničko udobnost, funkcionalnost, automatski prenos i zaštitu od vetra, a sa klasičnim motorima velike točkove, gotovo sportsku ciklistiku i ponačanje u vožnji. Ko god može, nek kupuje!
edit:
Inace,samo bi cenu korektovao jer tekst je pisan pre par godina.... A napisao ga je Andrej Pavlović !!
Tekst sam kopirao sa www.piaggio.rs ali i oni su sa nekog foruma,ali nisam registrovan pa ne mogu da vidim adresu,nadam se da nece niko da zameri... Inace savrsen tekst !
Ova mašina spada u rastuću klasu maksi skutera, koja iz godine u godinu stiče sve više poklonika jer kombinuje najbolje od oba sveta - skutera i klasičnih motora. Zaštitni znak serije Beverly skutera su veliki točkovi 16ice, kao i jedinstvena elegancija i prefinjen dizajn. Beverly 250 se prvi put pojavio 2004, kao evolucija modela Beverly 200, koji se proizvodi već više godina. Suštinska razlika jeste novi Piaggio agregat tipa Quasar od 250ccm, koji je više nego uspešno zamenio poznati Leader od 200ccm, koji se godinama ugrađivao u mnogobrojne motore u okviru grupacije Piaggio, npr u Vespu GT 200, u Beverly 200 itd.. Međutim, i pored njegove uspešnosti, novi agregat je tu, i po prvim komentarima koji se mogu videti na raznim sajtovima i po časopisima, mnogo je bolji od 200tke. Takođe, razlike u odnosu na prethodni model postoje u obliku i ergonomiji sedišta koje je sada oštrijih ivica, u dizajnu i u izgledu komandne table, kao i u nekim detaljima ogibljenja.
IZGLED
Činjenica da spada u grupu dvotočkaša usmerenih na specifičnu, a opet jako široku ciljnu grupu, kako vizuelno tako i po svojim tehničkim karakteristikama i ponašanju u vožnji. Većini ljudi se sviđa na prvi pogled, ponekom možda i ne, ali izaziva dosta pažnje, kako na semaforu tako i u laganoj krstarećoj "švaler-gas" vožnji - ali sve to na kulturan način.
Osnovna dizajnerska nota koja izbija iz svakog Beverlyjevog detalja govori umesto vlasnika. A kaže - da je on "kulturnog profila", što bi u Evropi trebalo da znači student nekog solidnog fakulteta, mlađi zaposleni neke pristojne firme, mlađih srednjih godina (što bi rekli "stariji omladinac"), svakako solidnog materijalnog stanja.. što opet određuje kako motor takve individue mora da izgleda.
Sticajem okolnosti, testni primerak je metalik srebrni, i posle vrlo kratkog vremena moram da kažem da mi se i najviše dopada. Kod nas inače može da se nabavi u tamnoplavoj, srebrnoj, crnoj i crvenoj boji, i sve mu stoje jako dobro. Posebno mi se dopada kontrast srebrne karoserije sa crnim koferom koji inače nije uobičajen, a serijski se kofer uvek isporučuje u boji motora.
Beverly inače dolazi sa dosta hromiranih ukrasa, bočnih lajsni, detalja na ručkama i komandnoj tabli itd, što mu opet dodaje na "skupoći". Skuter uživo izgleda mnogo veći nego na slikama, ako ga gledate izbliza. Izdaleka, sklad njegovih linija prikriva pravu veličinu i dimenzije. Uopšte, izgled i stil bi bilo najlakše opisati kao - sportska elegancija, pri čemu je on u savršenom skladu sa performansama i karakteristikama mašine.
Po mom mišljenju, zadnji kraj je fantastično oblikovan i već na prvi pogled uliva poverenje i daje utisak ozbiljnosti i solidnosti, a linije su meke, fluidne i italijanski atraktivne.
Prednji kraj, sa duplim farovima i integrisanim žmigavcima ispod plastike dim boje malo odudara od agresivnog stila repa, i daje happy-face-look, koji bi možda mogao da se promeni u nekoj narednoj evoluciji modela i da dobije adekvatnu dozu agresivnosti koja bi mu, po meni, još bolje stajala. Ako se uporedi izgled prethodnog modela sa 200ccm i ovog od 250, vidi se da je osnovni koncept dizajna zadržan, a da su mnogi detalji poboljšani i "fino polirani"; recimo lep primer je upravo prednja maska koja je na 250ici dobila zatamnjenu svetlosnu grupu, bele žmigavce i drugačiji vetrobran, lepši i srećnije ukomponovan...
ERGONOMIJA I UDOBNOST
Jednom rečju - odlična! Sedište je veliko, duplo, izuzetno udobno što naročito važi za suvozača pogotovo ako je motor opremljen dodatnim originalnim Piaggio koferom sa mekanim naslonom. Suvozač sedi iznad vozača i ima odličnu preglednost [CENSORED] što naravno ima i lošu stranu a to je izloženost vetru i praktično uslovljava suvozaču upotrebu kacige sa vizirom. Suvozač(ica) ima i odlične oslonce za noge, široke i velike. Vozač sedi na dobro oblikovanom sedištu, koje ima oštre i čvrste ivice koje treba da spreče klizanje prilikom oštrije vožnje. Upravo te ivice su odgovorne što sam kada sam prvi put seo na Beverly pomislio "uff pa ovo baš i nije ekstra udobno..." ali taj utisak se gubi čim ga prvi put provozate. Zapravo, sedište je optimalno tvrdo i čvrsto, taman kako treba da možete da se udobno i dugo vozite, a da imate konstantno osećaj stabilnog sedenja bez obzira na bočni nagib, ubrzavanje ili kočenje. Takođe, vozač ima i zadnji oslonac tj pozadi se odupire na suvozačko sedište, što sve zajedno omogućava odlično i sigurno sedenje. Moja jedina primedba je da bi sedište možda moglo da bude santimetar ili dva duže ka volanu, ali to je opet individualni utisak.
Položaj sedenja je inače dosta uspravan, raširenih ruku i najviše podseća na enduro motore, samo je sedenje dosta niže. Svi prekidači su standardni i potpuno intuitivni, a instrument tabla je lako čitljiva i vrlo informativna - brzina, broj pređenih kilometara, sat, datum, temperatura ulja i količina preostalog goriva, naravno uz svu silu signalnih lampica.
Ovde imam i jednu bizarnu zamerku: naime, kilometar sat je optočen hromiranim prstenom, koji pod određenim uglom kada vam je sunce za leđima može veoma da zaslepi reflektovanim sunčevim zracima. Naravno, rešenje je jednostavno i ogleda se u malom pomeranju glave, ali eto, morao sam nešto da primetim...
Što se tiče zaštite od vetra, ona je odlična za noge i korektna za telo, pri čemu noge imaju čvrsta uporišta koja daju dodatnu sigurnost pri oštrom manevrisanju. Serijski vetrobran je inače dovoljan za manje brzine, ali baca vetar direktno na kacigu i pravi neprijatno vrtloženje pri brzini preko 80 km/h, te mi je jedan prijatelj savetovao da hitno uložim oko 150 Evra i uzmem dodatni originalni vetrobran, što ću sigurno i učiniti. Njegov komentar je da taj dodatni vetrobran povećava zaštitu i lepotu vožnje do neslućenih visina, a da ništa ne smeta pri većim brzinama, a verujem mu jer čovek dosta vozi po autoputu...
MOTOR
Sjajan! Motor se posle kratkog verglanja pri startovanju oglašava reskim jednocilindričnim zvukom, koji je tih i ne zamarajući. Prvih par minuta radi malo nemirno, ali se zagreva dosta brzo. Ovde sledi opaska tj upozorenje da sem ako je napolju baš toplo, motor ima tendenciju da se ugasi pri oštrijem kočenju ako nije zagrejan, što ume da iznenadi nekog ko to ne očekuje (taj sam, naravno). Čim se iole ugreje, to se više ne dešava, ali eto čisto kao preporuka budućim srećnim vlasnicima - zagrejte Bebu pre nego ga poterate. Vibracije na leru su relativno male, i nestaju pri najmanjem odvrtanju gasa. Kontrola gasa je inače osetljiva ali jako kuturno podešena. Motor, naime, reaguje veoma mirno i pitomo, tako da je pogodan i za početnika i za devojke vozače.
U vožnji, motor ima dva lica: prvo je ono mirno i kulturno, koje se manifestuje vrlo mekanim odzivom na gas, predvidljivom reakcijom i uopšte utiskom da može da ga vozi i dete. Drugo lice Beverly iskazuje kad god zatreba tj kad god agresivno odvrnete gas. Tada se zvuk mašine iznenadno menja, postaje nekako metalni i mnogo, mnogo glasniji, a motor povlači izuzetno jako i odlučno, pri čemu je najbolje to što je ubrzanje konstantno, maltene do maksimalne brzine koja je negde oko 135 km na čas (cajger kaže 140). Zapravo, upravo činjenica da ima automatsku transmisiju omogućava mu da odlično koristi obrtni momenat agregata i da se ne gube delići sekundi na šaltanje brzina, što ima puno vrednosti upravo kod ljudi koji nisu iskusni motoristi, i inače ne bi mogli da izvuku maksimum iz 250 kubika. Ovo o čemu pričam možda najbolje ilustruje to što sam prva dva dana posedovanja Beverlyja proveo u trkanju od semafora do semafora sa svim i svakim, a naročito mi je zadovoljstvo bilo da nerviram vlasnike Golfova dvojki GTi i GTd, kao i raznorazne alfiste (koje sam drao k'o Musa jarca), i to uz opušteni smešak jer šaltovanja, naravno, NEMA, samo odvrćeš i ne misliš.. i mestimično ispuštaš krike oduševljenja, na opšte zgražavanje fancy riba u baštama kafića, uz komentare tipa "kakav čoban!"
Jedna specifičnost motora, ustvari automatskog prenosa se ogleda u sledećem: kočenje motorom je drugačije nego kod "običnih" motora, prijatno je sve do sasvim male brzine od 10-15 km/h, kada menjač postaje neodlučan da li da prebaci u neutral ili da i dalje koči, što ponekad prouzrokuje sitno cimanje i trzanje, gotovo otpor kotrljanju, a zatim se uz skoro nečujno klik prebaci u ler i klizi kao po ulju... Nije to ništa strašno, ali prosto je malo neprijatno dok se čovek ne navikne da je to normalno ponašanje motora.
Potrošnja je minimalna, vozeći ga u gradskom opsegu brzina 60-80km na sat Beverly troši oko 3-3,5l na 100km, a pri agresivnoj vožnji, sa suvozačem i uz česte duge intervale sa preko 100 km/h, potrošnja raste do maksimalnih 4l /100km.
Motor i menjač su odlično usklađeni, i daju utisak veće snage nego što mašina zapravo ima. Inače glavna razlika B200 i B250 je u obrtnom momentu, snaga je oko 20KS i jednog i drugog ali je B250 tj njegov Quasar agregat mnogo većeg momenta, koji je dostupan u gotovo celom području obrtaja.
KOČNICE I OGIBLJENJE
Što se tiče kočnica, treba reći da mi je to možda jedina ozbiljnija zamerka na motor. Kočnice su naravno pouzdane i ne prave probleme, motor ima disk i napred i nazad i kako su obe kočnice ručne (leva je zadnja a desna je prednja), obe se i koriste, što nije baš slučaj sa standardnim motorima. Međutim, ručice tj poluge kočnica imaju prazan hod koji je dosta dug, otprilike 2cm, a reaguju mekano, kočnice koče odlično ali bi mogle da budu malo jače ili agresivnije, mada je to verovatno vezano i sa stilom vožnje, ja sam prosto ustanovio da mi više leži attack ride fazon, što zahteva i adekvatne, jake i direktne kočnice. Razlog za ovo je verovatno u trulom kompromisu koje je Piaggio morao da napravi upravo zbog vrlo raznolikog profila vozača ove mašine, i zasigurno ne bi bilo prijatno da neka devojka mora da sa dve ruke stiska jednu polugu koja je prečvrsta, ili da neko ko pre motora nije vozio ni bicikl bude zakucan u prvu banderu zbog agresivne i pravo-u-glavu-hvatam-odmah kočnice. Kako god bilo, ovde spremam mali tuning, bio sam u moto Davoru i rekli su mi da je nikakav problem da se na prednju kočnicu doda i desni disk (Beverly 250 ima serijski samo levi, a Beverly 500 ima dupli), čime će se kočenje dovesti na nivo master-klase Beverlyja 500 koji već koči brutalno. Dakle zaključak bi bio dobro je ali može to i bolje.
Ogibljenje je stvarno svetla strana ove sprave. Prvi put kad sam se provozao na njemu, činilo mi se da sam u kolima, a ne na motoru. Prednja viljuška je klasična a pozadi su dva amortizera, koji imaju mogućnost štelovanja u 4 položaja.
Moj utisak je da nema svrhe držati to na bilo čemu drugom sem na najudobnijem, jer motor i u tom trimu drži odlično krivine i ne talasa na neravninama, dok pri tvrđem trimu hoće ponekad da poskoči kad nije dovoljno opterećen. Gume imaju inače dosta uticaja na ponašanje ogibljenja, pri promeni pritiska od 0,2 bara (standardno je napred 2,1 a nazad 2,3 bara) možete da osetite totalno drugačije ponašanje i udobnost ili nedostatak iste... Takođe želim da pohvalim gotovo potpuno odsustvo "tonjenja" prednje viljuške prilikom kočenja, koje je inače tako karakteristično npr za enduro motore.
PONAŠANJE U VOŽNJI
Ponašanje Beverlyja je potpuno uzorno, predvidljivo i lako za kontrolisanje. Sama namena ove mašine u velikoj meri je odredila vozne karakteristike. Motor se lako obara do jako velikog ugla, i neki opšti komentar bi bio da mu je ponašanje u vožnji najsličnije enduro motoru pri sporijoj vožnji, a touring motoru pri većim brzinama. Mašina je generalno totalno neopterećujuća za vozača i sve je podređeno ideji da Beverly služi vas a ne vi njega.
Skuter ima oko 160kg kad je prazan, i ta težina se ne oseća nimalo u vožnji već možda samo pri manevrisanju na parkingu, mada ni tad nije nikakav problem. Snage ima dovoljno i za oštra preticanja, naravno sve dok se krećemo u okviru zakonski dozvoljenih 120 km/h. 250 kubika ipak ima svoj prirodni limit, tako da za veće putne brzine ipak treba tražiti nešto "gabaritnije". Takođe bih da pomenem da se skuter sjajno pokazao u provlačenju između kolona automobila, jer je relativno uzak a ručke su mu malo više nego retrovizori automobila, tako da se prolazi imeđu kolona bez po muke, naravno uz stil vožnje bez spuštanja nogu na asfalt (kako se to često radi sa perolakim skuterima od 50ccm), jer se time oseti masa od 160kg i odmah se izgubi na pokretljivosti.
SITNICE I LIČNI UTISCI
Ono što nisam pomenuo je funkcionalnost koja je na vrlo visokom nivou, kao uostalom i kod drugih maxi skutera. U dodatni kofer staje integralna kaciga i jos par stvari, a u stvarno veliki prostor ispod sedišta staje svašta sem - kacige. Doduše, staje ona mala, "tanjir" džet kaciga, ali bilo šta veće od toga ne ide. Za uzvrat, prostor ispod sedišta je stalno osvetljen, ima utičnicu 12V/380W (!) za punjač mobilnog telefona ili toster, svejedno... a što je najlepše, sedište se otvara električno (i ručno, naravno), znači motor ima "centralnu bravu". Na isti način se otvara i poklopac za gorivo, koji je potpuno neprimetan dok se ne povuče skrivena poluga. Ispred nogu vozača je standardni prsten-nosač za kese ili slični teret koji može da se zakači, a takođe i dve pregrade za dokumenta, naočare za sunce itd. Generalno, ogromna pažnja je poklonjena da Beverly bude što upotrebljiviji i funkcionalniji i mislim da se u tome i uspelo.
Mene je oduševilo par detalja koji pokazuju koliko pažnje je uloženo u konstruisanje ovog motora. Recimo, prednji blatobran ima posebne gumene protektore na mestima gde crevo od hidraulike kočnice dodiruje isti - da se ne bi gulilo! A još lepše - kad recimo otvorite prostor ispod sedišta, imate posebne pregrade za sitnice i alat, i imate spakovanu i skrivenu ciradu za zaštitu sedišta od vremenskih uslova, kad ostavljate motor napolju neko duže vreme. Fenomenalno.
Beverly ima dve nožice, jednu side-arm tipa, i jednu duplu za duže ostavljanje tj parkiranje, pri čijoj upotrebi se zadnji točak odiže od tla i pneumatik čuva od izobličenja ili ispumpavanja usled stajanja. Interesantno je rešenje da se motor i elektrika automatski gase čim levom nogom izbacite bočni oslonac, što je zgodno kad negde u žurbi stajete. Takođe, bezbednosti radi motor nije moguće pokrenuti dok ne podignete tu istu nožicu kao i dok nije stisnuta kočnica. Vrlo lepo od njih, misle na bezbednost mahnitih vozača.
Ono što je jedina realna prepreka za mnoge koji bi rado kupili ovu spravu je - cena. Naime, Beverly 250 košta u osnovnoj verziji 4550 Evra "ključ u ruke", pri čemu originalni kofer sa sunđerastim naslonom košta još 200, a dodatni veći vetrobran još 160 Evra. Da je malo, nije, ali mislim da se ta vrednost vidi posle prvih 7 dana korišćenja, i da vredi svaku paru.
ZAKLJUČAK
U jednoj rečenici: fantastičan gradski bajk koji sa skuterom ima zajedničko udobnost, funkcionalnost, automatski prenos i zaštitu od vetra, a sa klasičnim motorima velike točkove, gotovo sportsku ciklistiku i ponačanje u vožnji. Ko god može, nek kupuje!
edit:
Inace,samo bi cenu korektovao jer tekst je pisan pre par godina.... A napisao ga je Andrej Pavlović !!
Tekst sam kopirao sa www.piaggio.rs ali i oni su sa nekog foruma,ali nisam registrovan pa ne mogu da vidim adresu,nadam se da nece niko da zameri... Inace savrsen tekst !
2 user(s) are reading this topic
0 members, 2 guests, 0 anonymous users