0
This topic is locked
Pre dve nedelje, baš u nedelju uveče primetim da se xenoni čudno ponašaju, pri davanju gasa se ugase. S obzirom da je bilo kasno uveče za bilo kakvu akciju, ostavio sam razrešenje tog problema za "neki drugi dan" ispostaviće se da je moja odluka imala nepredviđen epilog.
Ujutru, u ponedeljak sam poranio za Batajnicu i odabrao sam trasu preko obilaznice, da bih izbegao gradske užve, ranije završio planirani posao i stigao na radno mesto sa minimalnim zakašnjeme. Lako sam stigao do Orlovače i uključio se na obilaznicu, idem lagano na 7k obrtaja i odžavam bez problema 100km/h, obilazim šleper i posle par stotina metara ulazim u prvi tunel. Brr, neprijatno osećanje me obizima, u tunelu je uvek vlažnije nego spolja, pičim dalje i odjednom haos! ostajem bez svetala! oduzimam gas i molim se Bogu, samo da izađem iz tmne koja me obavija. Osećam da točkovi kloparaju preko katadioptera koji su pozicionirani na srednjoj duploj punoj liniji, užas, od kočenja nema ništa jer je to pad u najavi, u tunelu sam i ako pređem u suprotnu traku nema šanse da me neko ne pokupi jer nema mesta gde da se skloni. počinjem da se prestrojavam desno, bežeći od sredine i onda je kulminacija, kačim ivičnjak i svet je stao za mene, padam, udaram o asvalt, skuter produžava prva na levom a kasnije na desnom boku 15m ispred mene. U stvari šta se desilo, ja jesam kačio katadiptere ali na DESNOJ liniji, koji ređe postavljeni od onih na srednjoj liniji, prestrojavanjem sam se samo približio ivičnjaku jer je zaustavna traka mnogo uža od kolovozne! Izgubio sam orijentaciju jer sam mislio da sam na sredini kolovoza a ustvari sam bio na desnoj strani.
U glavi haos, da li će me neko od vozila koje sam pretekao sustići i pregaziti, motor žalosno leži na boku, srećom pozicije rade (a i prednja svetla mmu im jbm!), kofer i sedište otvoreni, stvari razasute po ivičnjaku i liniji 15-tak metara. Prvi pregled, živ sam! Ne osećam prelome, samo uboji, lako se i bolno krećem ali živ! Ubrzo stiže patrola koja obezbeđuje mesto udesa, pitaju me da li sam sposoan da izađem sam iz tunela, na šta odgovaram potvrdno, samo da pokupim stvari (haos, u mraku nabadam na retrovizore, kišno odelo, ostale pinkle razasute, izgubio sam minimalno stvari, par ključeva i daljinski za alarm od radionice). Izlazim polako, milicija me podržava i pregleda tražići traume i povrede, sasvim korektno i sa empatijom, pitaju da li je potreban zapisnik (kome i čemu !?), sasvim korektno i brižno se ophode, samoinicijativno dajem dokumenta na pregled kao i svu propisanu opremu. Rastajemo se sa nadom da ću se brzo oporaviti.
Epilog
motor dobrano oguljen ali funkcionalan, ništa što se ne da popraviti (mislio sam da flekujem predhodna oštećenja ali ću ga sad farbati, bar znam šta mi sledi), blokirala mi i bila prazna zadnja kočnica lai sam to sredio u toku dana uz pomoć drugara i završio sve vožnje i predviđene poslove za taj dan.
JA
dooobro ugruvan sa bolnom i oteklom levom butinom ali bez preloma! Od opreme sam imao na sebi letnju jaknu sa protektorima, fluorescentni prsluk, kacigu i neke jeftine rukavice sa protektorima na korenu prstiju (njima sam najviše zahvalan jer bih sad kuckao pomoću štapića
) Na desnoj nozi poveća oderotina na kolenu i mala na potkolenici, bolno ali ne i oteklo rame, glava uzdrmana ali bez ikakvih posledica (osim što sam prirodno nadaren za ludilo , to ne spada u ove povrede već u genetiku)Šta reći posle ovakvog iskustva ....
Na vožnju dužu od dve stotine metara OBAVEZNO NOSIM KACIGU, POJAS, RUKAVICE, PROTEKTORE. Tu više nema kompromisa, kako ima običaj da kaže moj drug Sale, Đavo ne čeka po godinu dana, on za čas doiđe po svoje!
Srećan sam što sam pad preživeo, i bez teških posledica u vidu lomova, jedno iskustvo, ma koliko bilo neprijatno, više, i potreba da podelim sa zajednicom i ukažem na potrebu nošenja opreme u bilo kojim uslovima vožnje!
Slike će sve reći, ne želim nikom da ponovi ili doživi ovaj istinski horor
