Posle 4-5 lepih godina druzenja sa Tajfunkom i bolovanja od 2t virusa koji nam je svima toliko poznat doslo je do zamora materijala (u mojoj glavi). Neki od vas se secaju da sam jos pre godinu dve razmisljao o vracanju nazad u 4t vode. Jednostavno me je prosla zelja za punim gasom od semafora do semafora kao i konstantnim ulaganjima u poboljsanja skutera, moze li brze bolje i.t.d.
Verovatno ce mi jednog dana ponovo proraditi 2t crvic, ali do tada je red da se covek malo odmori, odmakne, sagleda sve iz nekog drugog ugla i porazmisli.. Doduse, kako vidim sve je vise ljudi sa ovog foruma koji se svicuju na 4t pa eto, kud svi Srbi tu i mali Francuz .
Hteo sam da predjem na nesto lepo i pouzdano sto se lepo vozi a skromno trosi. Sa druge strane nisam zeleo nesto preveliko jer je ipak moja voznja skutera iskljucivo gradska pa mi veliki, pravi maxi vise pravi problema nego sto mi zavrsava posao. Probao sam sve i svasta. Motori sa manuelnim (noznim) menjacem nisu dolazili u obzir jer mi to nije prakticno za po gradu. Em su mnogo veci, tezi, em manuelni menjac koji u guzvi vise smeta nego prija, pa 3 puta skuplje gume, lanac lancanici ... Neprakticno bre. Da idem ponekad na put sa njim pa ajde da istrpim zbog tog gusta, ali ovako, ne.
Sa druge strane, mali skuteri do 125cc meni nisu opcija zbog mojih 105 kg. Od vecih sam probao razne varijante, Beverly 200-250-500, Aprillia Atlantic 250-500, Yamaha Majesty 180-250, Krmko X-citing 250, cak sam malo provozao i Downtown 300. Svi oni imaju svoje jake i slabije strane ali su uglavnom sve to dobri skuteri.
Medjutim...
Primetio sam da mi srce zaigra svaki put kada vidim neku lepu Vespu. Stariju, noviju, manuelnu, matik. Sve je dolazilo u obzir, samo da je neka od malo jacih varijanti. 50 i 125 nisu dolazile u obzir. Jednostavno sam puno puta hvatao sebe kako blenem u Vespu i smaram gospoju kako bi lepo bilo da se zajedno vozamo na njojzi. Ima nesto u celom tom Vespinom tripu...
I sta se onda desilo? Kod mene u firmi imamo mali parking za motore i svi koji dolazimo motorima i skuterima se znamo. Jedan kolega je dolazio sa crnom Vespom GT 200. Naravno, zagledao sam je skoro svako jutro. Dobra Vespa, lepa, lepo radi... Jedina zamerka je bila sto vizuleno nije bila bas ok. Vazda prljava i strokava sa ogrebotinama po bokovima. Imala je i neke izguljene Puma nalepnice. Ne znam da li ju je covek ikada oprao. Inace je covek zaljubljenik koji vozi Vespe vise od 30 godina ali ocigledno ne haje za vizuelni efekat.
I onda jedno jutro dolazim na posao Tajfunkom i imam sta da vidim. Parkiram se pored Vespe a ona okantana. Puknuta sa prednje desne strane, ulubljenje prednjeg boka poprilicno. Vizir slomljen. Prednji branik raspadnut u 3 dela. Viljuska kriva. Nosaci kasete popucali pa ona visi nakrivo. Desni bok ulubljen, Ja je gledam a dusa me boli. Doduse, mehanika i dalje dobro izgleda, hladnjaci i creva rashladnog sistema na svom mestu sa minimalnim ostecenjima. Prolaze dani... Ja ju zagledam svako jutro. Ne pomera se. Ne budem lenj i nadjem broj telefona vlasnika pa ga okrenem. Rekoh: druze sta ces ti sa ovom Vespom? Kaze kako mu je ispred firme izleteo neki matorac sa Kec-om i ovaj mu se sa nekih 30 na sat zabio u vrata. Dusa ga boli, ne moze da ju gleda. Razmislja se da li da ju popravlja ili da proda pa da kupi neku drugu. Ja se tu zapljunem i kazem: evo mene, pa ako ces da ju das za neke normalne novce ti mi javi. Eto njega posle nedelju dana sa dobrom cenom i cak je bio raspolozen da me ceka za lovu dok ne prodam moj skuter. Moje srece nikad kraja.
U dodatnom razgovoru sam saznao da je odrzavana kod Fice Tocka i da je poslednji servis radjen 10 dana pred udes. Skoro su menjane plocice i zadnja guma. Prenos u dobrom stanju. Sjajno!
Posto smo se sve dogovorili, preuzeo sam saobracajnu i polisu, poskidao branik, kasetu i vizir, odneo ih kuci i sledeci dan odvezao Vespu kuci. Evo slika pre te prve voznje.
Prva voznja vrlo dobra ali naravno teska jer je volan jako vukao ulevo zbog krive viljuske. Lepo prima gas, masina prede, vitalni delovi deluju obecavajuce. Neka, neka. Polako do kuce...
Kuci sam poskidao jos malo delova sa nje da vidim koji me posao ceka.
Ulubljena muski.
Pocnem da se raspitujem kod raznih servisa, limara, lakirera, ovih onih. Kad su poceli da se frljaju sa cenama... Sky is the limit.
Kao svaki polukrsteni entuzijasta pomislim kako imam dve ruke koje dobro slusaju, ponesto imam i u glavi. Vec znam gomilu stvari a za ono sto ne znam postoje tone tutorijala na netu. I upustim se u projekat.
Prvi korak je bio peglanje limarije. Aca Postar aka Razredni mi je pomogao sa savetom da dobro obratim paznju na centralni stub kroz koji ide viljuska jer ako je on kriv, onda cu to tesko sam ispraviti. Stub nije kriv, uraaaa!
Ispustim rashladnu tecnost i poskidam desni hladnjak creva, plastike, migavce, patosnicu, aku i.t.d
Naoruzam se limarskim cekicima, nasao neku babicu (podlosku za cukanje), neke stege i jos poneka pomagala i krenem.
Ceo dan sam ispravljao, savijao, lupao, lupao, lupao, ruke mi otpale. Levo rame i podlaktica samo bride. Ali sam na kraju uspeo. Posebnu sam paznju obratio na neke tutoriale sa YT koji su mi mnogo pomogli oko nekih pravila kada se pegla limarija kako bi se izvukao oblik kako treba. Elem evo i nekih slika po fazama:
Operacija uspela. Osmiglam lepo sve i zastitim temeljnom:
Onda krecemo dalje sa rasklapanjem zadnjeg dela i gitovanjem:
Posle toga sam matirao postojecu farbu pa se bacio na krpljenje raspadnutog branika. Koristio sam dvokomponentni epoxy lepak koji je dobro uradio posao. Posle toga malo gitovao i ispao je ok. Zao mi je samo sto nemam sliku branika u delovima da vidite na sta je to licilo. Imam samo jednu sliku gde se vide savovi sa unutrasnje strane:
U medjuvremenu dolazi kupac za Tajfunka. Strava, sad imam love i za viljusku. Vec sam se cuo sa jedinim likovima u Srbiji iz NS koji su imali polovnu dobru viljusku. Zovem ja, kaze decko nema frke, zovem te za 15 min. Zove i kaze: izvini druze, kolega je prodao viljusku, danas dolazi covek po nju. Ja pizdim! Para mi kulja na uho, grlo, nos!!!
Mukotrpno peglam po netu trezaci viljusku ali neeeemaaa. Nigde, niko. Nasao jednu u HR za koju covek trazi ko za novu. Jedina opcija ostaje PGS. Zovem, kazu: moze ali mora da se narucuje, ceka se mesec dana. Uzas.
Potpuno slucajno me komsija mehanicar koji je video kako se patim povezao sa Cika Draganom sa Liona. Cika Dragan je inace jedan sjajan dekica koji ispravlja ramove i viljuske za daleko ozbiljnije motore pa radi i za Vespe. Vespine viljuske je malo teze namestiti i ne moze uvek dobro da se uradi jer je mono vila pa to sa sobom nosi dodatne komplikacije. Cujem se sa Draganom i on mi kaze da dodjem da pogleda i proba. Ako moze i ako uradi kako treba placam, ako ne moze nikom nista. U svetlu ranije price o potraznji viljuske, rekoh sebi aj da probam nemam sta da izgubim. Tako i bi. Cika Dragan ispravi viljusku a ja srecan ko malo dete.
Idemo dalje, projekat se nastavlja...
Presao sam celu sasiju spric gitom pa onda vodeno smirglanje. U medjuvremenu sam neke delove kao sto je nosac kofera, plasticni poklopcic dekle, stitnik auspuha i prednju oprugu amorta bacio u metalik. Auspuh osmirglao i bacio u termo crnu 800c.
Kada sam matirao spric git detaljnim pregledom sam utvrdio da mi se nesto bas ne svidja bocna krivina na prednjem delu gde sam ispravljao limariju. Idemo ponovo gitovanje, spric, matiranje...
U medjuvremenu, odem i kupim jedina dva dela koja nisam mogao da okrpim. Prednji desni migavac i desnu bocnu alu lajsnu.
Vratim se kuci i pocnem maskiranje trakom i novinama. Svi lakireri kazu Take Your Time kada je priprema u pitanju. Zato sam i radio maskiranje 2 i nesto sata. Polako, pedantno. Na kraju jos jednom odmastim sve i krenem sa farbanjem.
Sad cete se smejati... Nisam radio kompresorom. Plan je bio da pozajmim kompresor od druga i nadjem neku garazu gde cu da radim ali se sve bilo mnogo zakomplikovalo pa sam resio da radim sprejevima u dvoristu. haha!
Doduse uzeo sam Nemacke ColorMatic sprejeve koje sam toliko puta vec koristio na raznoraznim projektima i pokazali su se savrseno. Lepa boja, visok sjaj, izuzetna postojanost. Tim sprejevima sam ranije radio i felne tako da imam velikog poverenja u njih. Na kraju krajeva skupi su u pm.
Prvi sloj crne. Drugi sloj crne. Treci i cetvrti clear coat high gloss. Lepota, Jbg ipak su to sprejevi pa je efekat pomorandzine kore evidentan, ali nije to nista sto jedno lepo poliranje nece da sredi. Ima i par sitnih propusta ali nista primetno i strasno. Jbg, vezbom do perfekcije...
Posle susenje farbe ide farbanje stapa viljuske, montaza branika, stavljanje viljuske na skuter, kacenje kormana, povezivanje table i ostalog. Kad sam vec tu, ajde da promenim i kociono ulje. Sklapanje rashladnog sistema, ponovno ispiranje destilovanom vodom sa malo sode bikarbone (Razredni hvala za tip!). Ponovno ispustanje vode iz sistema i nalivanje antifriza 50/50 sa destilovanom.
Sklapanje podnice, kasete, migavaca, lajsni...
Ostalo je jos par stvarcica kao sto su zamena ulja i filtera, popravka plovka za gorivo, posto merac ne pokazuje nivo corbe, poliranje i farbanje par izguljenih lajsni, kao i presvlacenje sedista koje mora da ide u crnu ali to sve ce da saceka prolece.
Et voila:
Ja sam vrlo zadovoljan. Obavljena je probna voznjica i mnogo je lepo. Cak sam i klince provozao po krug i bilo je cike i vriske. Svi srecni. Najsrecnija je bila moja gospoja jer ce me konacno malo gledati u kuci
Ovo je jedan od onih projekata koji uradite sami od pocetka do kraja (izuzev ispravljanja viljuske) i mnogo ste srecni kada ga zavrsite. Divan osecaj.
Pored navedenih stvari u planu je mozda neki Multivar i Akrap ili Remus kao i chop off ovog repa posto mi je kofer na Vespi ruzan ali o tom po tom.
Edited by francuz69, 11 October 2016 - 11:56.