1
This topic is locked
Prvi problem koji se pojavio je obavezna oprema za kola, zimske gume imamo, ALI nismo ni planirali niti se vaspitvali, i saznajemo da nam trebaju i lanci svejedno sto imamo odlicne zimske gume, te ono sto nam nebi nikad palo na pamet, spaga za slepanje, ja samto shvatio kao uvredu posto vozim večna kola. Na srecu, Sale nam je brzinski resio te nedostatke i pokrpao nas da mozemo opusteno do Srbije. Posto smo vukli prikolicu, resavamo da je otkacimo i ostavimo Saletu.
Prvobitno smo resili da tripujemo do Novog Sada, ali Sale nam je toplo preporucio da idemo do Bačke Palanke posto je rekao ako ne poznajemo put, lako moze da ostanemo bez amortizera.
Upucujemo se na Ilok, i tako opusteno prelazimo granicu oko 18h bez ijednog vozila ispred nas i eto nas u Bačkoj Palanci gdje samo razbijamo evre u dinare jer smo resili da tripujemo do Novog Sada.
I zato imam kesa da varim ceo dan
[attachment=13894:vr4kr5.jpg]
Putem je bata Tomi bio ocaran gomilom Zastava na drumu i pored njega, te je resio kako ce sebi pazariti Yuga.
Brzo smo dosli u siti
[attachment=13886:1zvwjso.jpg]
[attachment=13895:5oikom.jpg]
[attachment=13896:107uwqg.jpg]
Nismo se pripremili niti planirali i poset resavamo random, bicemo zadovoljni kako god da bude. Utrcali smo u prvu benzisku i videli coveka kako naliva gorivo nekome u kola, prilika da ga upitamo gdje ima nesto dobro za pojest, covek nam govori na 3. semaforu odmah desno imate Obeliks
Ne znam kakav je Obeliks, ali nama se mnogo dopao, ubili smo brasno u karadjokinom koji je jako dobar, a iza toga smo podjelili prociju velikih svinjskih raznjica koji su bili extremno mnogo dobri, za Oskara, a bata Tomi je samo vikao "za Oskara, za Oskara, za Oskara". Definitivno smo ubili brasno u svemu sta je pristiglo na sto.
[attachment=13887:2igjeo9.jpg]
[attachment=13893:4ik3eu.jpg]
Nakon toga je taman poceo da pada sneg, neke guste krpe se spustile, hu jbt a mi skoro 400km od kuce, ali ne sekiram se, večna kola ubijaju brasno i tamo gdje drugi odustaju, licno se uverio sa 4 drugara kada smo isli na skijanje. Nema veze kad smo tu, otici cemo jos na pice, jer grad je mnogo lep.
I tako smo resili da odemo na Spens, tocnije u Kafemat
[attachment=13888:2zivcyf.jpg]
[attachment=13892:20170104_210050_LLS.jpg]
Oko 22h resavamo da polazimo kuci, na benziskoj uzimamo neke sitnice i ostatak trosim na gorivo, i taman koliko sam imao dinara, stalo je u cep.
Na prelasku granice, ovi se iscudjavali odakle mi ovdje, i tako opusteno predjemo dalje. Medjutim sneg je napadao, a put nije pociscen, bilo je veselo, ne znas jel njiva ili put. I tako sve do Vukovara do Saleta gdje smo se opet pozdravili, vratili mu opremu i nastavljamo tocno u 00h za Zagreb.
Bila je dilema hocemo li na autoput ili ne, medjutim energije se ima na bacanje tako da resavamo nepotrebne troskova koji nisu zanemarivi, a za tu paru cemo uvek rado ubit brasno u nekom karadjokinom ako se ponudi.
I tako tripujemo putem, sneg ponekad toliko pada da nista ne vidis, ali cesta je skoro celo vremene neociscena jer djubre zacas napada. Povremeno zaustavljam kompoziciju kako bi se malo protegnuli, a svaki put iskoristavam priliku da operem farove jer se onda vidi za Oskara, u jednom momentu na nekih 150km od kuce cujem kako susti lezaj kod alternatora, reko taj ce uskoro na zamenu.
U pojedinim predjelima smo natrcali na frisko pociscenu i posljenu cestu pa tu ubijemo brasno u ponekim sporim kolima koje se nadju na putu, i tako sam taman krenuo da palim mod kosmoske brzine kad ono policija, a voze se jedva 40kmh, ja reko ovo je veca kazna neko da im platim. Na srecu brzo su skrenuli na pumpu, a mi nastavljamo dalje kada natrcavam na patrolu koja nas zaustavlja. Tu smo opusteno prosli dalje i konacno smo poceli odbrojavati kilometre kojih se nakupilo gomilu.
Tamo negdje oko 4h, 80km do kuce u sred sume, blizu veceg sitija Bjelovara odjednom nesto pocinje da skripi, podsecajuci na turbo charger, bata Tomi sav izmoren i ubiven se trza i radosno prihvaca novi zvuk jer mu se dopada. Utvrdjujemo da je plasticna rolna koja zateze kais pocela da skrece s puta, neuspjesno je pokusavam vratiti da ne struze po zeljeznom nosacu sa svojim rubom koji vec opasno smrdi po topljenoj plastici.
Nigdje zive duse, preti nam smrzavanje, a i ne mozemo nista. Resavam da vozi dokle ide, barem do sitija. Zvuk je sve jaci, ponekad se smanji pa se obradujemo, ali opet se vrati, i tako par kilometara dok nije skroz utihnuo kada smo misli da smo se resili gremlina, medjutim pali se lampica od akua i eto nam veselja.
[attachment=13889:20170105_035001_1.jpg]
Odmicem kais od radilice i nastavljam do benziske u sitiju, tu smo pronasli spas i pravog coveka koji je imao u benziskoj alata, a da ne poverujes u ponudi je cak i strug!
Skidamo rolnu s lakocom i imamo sta da vidimo:
[attachment=13890:2irx735.jpg]
[attachment=13891:20170105_053038.jpg]
Sujem kinesceta i njegovu rolnu na extremnoj razini, kajem se sto nisam pazio na vitalni sklop sta mecem unutra jer nije mnogo proslo otkako sam je pazario, a nije ni prekoracena kilometraza.
I tako smo pricekali nesto jace od 2h i napali prodavnicu, ima ih mnogo, ali jedna radi od 7h sto je za Oskara. Pazarimo novu rolnu, opet kinescetova, ali samo neka doveze, pa cu je sa zadovoljstvom baciti u djubre. Covek u prodavnici nema nikakvog alata i vracamo se najzad na benzisku, tu je vec bila smena pa je doso novi covek koji je isto za Oskara.
Zatezemo rolnu s kljucem 13 i sad jos samo treba da je nategnemo s necim i nabacimo kais, trazimo polugu neku, probavamo s nekim kabastim L profilom medjutim tesko. Vidim u cosku drvenu drsku ko oklagija za metlu i pazarim je. S njom napinjemo rolnu i bata Tomi nabacuje kais za Oskara.
Resavamo coveku pice i zafaljujemo se. Vidno promrzli od voznje do trgovine zeljno iscekujekujemo da se zagrejemo u zamrznutim kolima.
I tako se vracamo oko 8h gdje resavamo jos jednu kafu i konacno stizemo za vreme suncanog jutra.
Tamo negdje oko 10h mi dolazi postman, i ja njemu kazem "kako to da dolazis ovako kasno?", a on sav u cudu pa evo ko i svaki dan. A meni u glavi kao da je 22h. Ubio brasno spavajuci u jucerasnjem danu, i evo konacno od danas nastavljam po starom.
Uglavnom, neocekivano smo tripovali do Novog Sada i svakako cemo da posetimo taj siti ponovno, trebalo bi okinuti sa skutercetima, a tada cemo se i zvanicno najaviti
Na tripu smo ostvarili tocno 900km, i proveli skoro 26h
, a potrosnja goriva je ubila brasno u parama, svega 4.3l/100km sa prikolicom.
