1
This topic is locked
Ja i podmladak Nina, ona je podržavala sve moje poteze i uporno odlazila kao vozač, a ne kao suvozač na motoru ili skuteru, na ta druženja samnom.
To je ovde samo ne ovaj trenutak o kome pišem, već možda godinu ranije ili kasnije sa Yamahom..
Išli smo sa SR-kom, dakle samo Nina i ja, meni je tada replika setup bio u fuknciji, Airsal T6 sa malim karburatorom Mikuni 16 i roost-om, podešen na žilet... Sve je bilo ok, dok vreme nije počelo da bude sumnjičavo, te u toj nekoj nedoumici odlučimo se za polazak kući...
Na nekih pola puta uhvati nas pljusak, pada kao iz vodopada, neverovatno... ja po gasu da što pre prođemo tu deonicu.., pravac je predpostavio sam da je samo jedan obalk, uzput smirujem Ninu da je to normalno, kiša pa stižemo kući, i meni Airsal zalepi...
Sada je već sasvim jasno da setup podešen na žilet ne trpi višak kiseonika, koji je vlaga u kišnom vazduhu unela, ostadosmo na sred puta, kiša lije...
U tom nailazi jedan moj prijetelj kolima, pun u autu deda, baba... njih 4, i povezu Ninu onako mokru prokislu kući, ja ostadoh da zovem nekoga za šlep.... Stiže moj prijatelj sa skuterom i odšlepa me kući, na foru ja se pridržavam za paktreger njegov i polako ....
Meni su se leđa otkinula, inače sam bio rovit posle nekog ukleštenja prethodnih nedelja, a ovako mokar pa šlep do kuće je rezultovao samo krevet i ukočenje još par dana....
Zašto pišem ovo, iz više razloga, bezbednost u saobraćaju, Nina danas polaže za B, pokušavao sam na sve moguće načine da joj objasnim da je bezbednost i smirenost pre svega bitna, jer se pada u nepromišljenim situacijama, ona me gleda kao da sam sa marsa pao, a ja u njoj vidim svog bikera, koji je prešao toliko samnom, i kroz takve situacije gde sam i ja sa ovoliko godina u guzici mogao racionalnije prosuditi, manje rizika i stresa uneti...
Pamet u glavu, jak je saobraćaj, mnogo slaboumnih vozača, jasno je da svi volimo brzinu i snagu, ali bezbednost na prvom mestu...
živeli
