No replies to this topic

[Mario]

Merenje je bitan faktor u svakom tuningu i podešavanju motora i skutera. U mnogo primera susrešćemo se sa različitim izjavama moj motor ide 120 ili sa trekom ide 40 brže i slično.. Evo godinama apelujemo na mlađe članove uglavnom da se kod deljenja informacija vode izjavom 120 "po satu" i to nam je donekle i uspelo, mislim da je tako i realno..



Merenje brzine... kod merenja je najbitnije imati etalon, na osnovu koga možemo imati nešto bolje ili nešto slabije, jer podešavanja iziskuju parametre, a taj etalon može biti +20 ili -10 u odnosu na stvarnu brzinu, i vlasnik će se najverovatnije tim etalonom voditi a stvarni parametar znati i preračunavati ukoliko želi...vrlo je važno da merenje bude što preciznije, i pored toga forsiram različite metode da bi se što više približio stvarnim podatcima sa kojima mogu da radim bez nekog dodatnog preračunavanja.. Naravno to nije uvek moguće, uglavnom skuteri imaju mehaničke satove sa pinjonom i sajlom, i odstupanja su različita.. Na svojim skuterima sam polako prebacio merenje na satove koji mere na osnovu brojanja magneta i obima točka, npr. Koso RX1N, ali isto tako rade i ovi maleni kineski satovi za bicikle pa ukoliko je dobro setovan obim eto preciznog merenja za male pare...









GPS.. Poznat nam uređaj, nekada veoma skup, danas već relativno jeftin, koji na osnovu nekoliko satelita koji kruže orbitom kalkuliše svoju poziciji, mislim u 2x2m kvadratu preciznosti. Takvom uređaju je bitno da ima bar 3 satelita čiji signal prima da bi merenje bilo verifikovano i tačno, ponekad registruje i 7-8 satelita, tada je merenje još preciznije.. Broj satelita koje registruje zavisi od mnogo faktora, uglavnom od kvaliteta prijema, pa je poželjno pre merenja zaustaviti se na trenutak kako bi uređaj brže i bolje registrovao što više satelita... Ovde ću se na trenutak samo vratiti na one mobilne telefone koji imaju slabije antene pa u softverskoj ponudi stoji GPS-a tip gde telefon na osnovu kordinata mobilnih i wireless repetitora kalkuliše lokaciju (dobro nam poznat primer N95, koji meri skuteru 120), ta merenja mogu biti lažna i netačna, i poželjno je koristiti samo orbitalne satelite kada radimo merenja.. Dalje pošto nas interesuje brzina kojom se krećemo, a eventualno ne možemo držati u jednoj ruci uređaj dok vozimo, neophodno je da postoji i neka memorija maksimalne vrednosti, a plus je ukoliko je zabeležena brzina i u desetinama, recimo 79,8 Km/h. U više navrata sam upoređivao merenja GPS-a i radarskih kontrolnih punktova i ustanovio sam da GPS meri za 1 Km/h manje od radara.. Da li je u pitanju kalibracija ili kašnjenje mog GPS-a u kalkulacijama i pozicioniranju, ne znam, različita dalja iskustva će pokazati..









Merenje obrtaja.. Neki skuteri već imaju na sebi obrtomer, i daju nam informaciju na koliko se RPM (revolutions per minute) ili o/min obrtaja u minuti vrti mašina, odnosno radilica motora... Ovaj podatak nam je potreban ukoliko podešavamo prenos uglavnom težinu rolnica, ili centralnu oprugu, kada podešavamo međuubrzanje sa nekim rezonantnim auspuhom, start utegnutost kvačila itd.. Obrtaji motora su isto tako bitan faktor i tu postoji isto laganje, u više navrata je ustanovljeno da obrtomer na aerox-ima meri za 1000-1500 obrtaja više od stvarnog.. Na raspolaganju su dodatni različiti obrtomeri, tipa koso ili stage6, čak imamo i primer gde je neko od članova pravio obrtomer koji na osnovu signala sa pick-up namotaja broji taktove i digitalno ispisuje vrednost.. Svi obrtomeri novijih genracija rade na principu brojanja impulsa, i ukoliko su aftermarket imaju mogućnost setovanja za 2T ili 4T i za 1-4 cilindra... Ja koristim stage6 maleni obrtomer koji ima žični senzor koji se obmota oko kabela svećice i broji impulse, njegovo napajanje je baterijsko i radi nezavisno od sistema motora... Ovde ću se osvrnuti samo na podatak gde bi po pravilu 2T motor trebao da baci varnicu u svakom svom taktu, a 4T motor u svakom drugom, pa bi obrtomer tako setovan i kalkulisao obrtaje, međutim nije tako, 4T skuteri imaju isto paljenje kao i 2T verovatno zbog uštede, pa bacaju varnicu u svakom pomeraju klipa u GMT, a samo svaka druga pali smešu, prema tome u oba slučaja i 2T i 4T koristićemo se setovanjem za 2T i 1 cilindar, u slučaju skutera...









Merenje akceleracije... ili "Power test" kako ga Koso naziva je jedan od novijih merenja u evoluciji malih instrumenata.. Reč je o merenju ubrzanja, merenje brzine je klasično na osnovu magneta i obima točka, instrument u sebi ima memorije prema programu i za određene dužine puta recimo 100m, 200m i 400m memoriše vreme koje je potrebno motoru da do tih tačaka dođe i prolazne brzine.. Ovi parametri su sada već dovoljni za izcrtavanje dijagrama na osnovu kojeg motor ubrzava i daće nam informaciju o boljem ili lošijem podešavanju prenosa, kvačila, i spremnosti motora da osvoji određena vremena na tim deonicama puta.. Na merenjima ubrzanja DRAG se takođe ovi parametri beleže, i na osnovu njih kotira rezultat.. Akcelerometar je ugrađen u Koso RX1N model koji ja koristim, a može da se kupi i posebno u malenom formatu kao i obrtomer sa baterijom i da bude aplikativan na motore koji se setuju i rade, RS Dyno model (na trećoj slici) model čak ima opciju da iscrta krivu ubrzanja..










Merenje snage... poznato nam je da je merenje snage motora moguće na valjcima, uređaj koji uglavnom nazivamo dyno metar, radi na pricipu merenja vremena ubrzanja valjka koji ima poznatu masu , te tako kalkuliše snagu i obrtni moment, to je stvarna merena snaga prema izboru na osi u odnosu na brzinu kretanja motora ili na osnovu obrtaja motora koji se računaru ili uređaju koji vrši merenje daje sa signala koji okida, pick-up ili kabel svećice i brojanje visokog napona za varnicu... Ovde merenje brzine nije relevatno jer ne postoji otpor vazduha i realna težina vozila i vozača koji se kreće putem i potrebna sila za njegovo kretanje, pa ćemo brzinu izmerenu na ovim testovima prihvatiti kao relativnu... Snaga koja je izmerena na zadnjem točku ima gubitke u prenosnom mehanizmu motora, i ona će biti manja u odnosu na snagu koju motor može da proizvede na vratilu radilice, za 15-25%... U novije vreme napisani su programi za nove genracije Iphone i PDA mobilnih računara koji u sebi imaju G senzor i GPS navigacioni uređaj, te na osnovu ovih parametara i težine vozila i vozača može da iskalkuliše upotrebljenu snagu..










Merenje temperature.. je moguće različitim metodama, uglavnom se radi kod vodeno hlađenih motora i u upotrebi je senzor koji se uvrće u glavu.. U senzoru je otpornik koji u zavisnosti od promene temperature menja svoju otpornost.. Uglavnom je na serijskim motorima postavljen ili termoprekidač koji pali lampicu posle prekoračenja temperature ili već neki tip senzora.. Senzori su namesnki i proizvode se u više varijanti, tako naprimer imamo NTC ili PTC (negative ili positive tempetarure koeficient) pa je njegova otpornost u pozitivnoj zavisnosi sa temperaturom ili u negativnoj, isto tako bitno je da li je njegova vrednost recimo 100 Ohm-a ili 5000 Ohm-a, to je već vrednost koja je namenjena određenom tipu instrumenta za merenje.. u dosta slučajeva ne može fabrički da se upotrebi sa aftermarket meračima i tu ćemo reći da je senzor namenski, pa aftermarket instrumenti uglavnom isporučuju i senzor u pakovanju.. Ukoliko ne može da se ubaci senzor u glavu, tipa različiti navoj ili prečnik rupe u glavi u odnosu na serzor, postoje protočni mostovi koje isti aftermarket proizvođači rade i u njih može sezor da se uvrne a most bi trebalo montirati na crevu tople vode.. ona koja izlazi iz glave.. tu je merenje malo varljivo jer termostat u glavi ne otvara odmah... postoji i merenje vazdušno hlađenog motora, aftermarket instrumenti prodaju prstenove sa senzorima koji montiraju i pritežu sa svećicom.. bitno je znati da ovi instrumenti mere uglavnom do 120C a to je malo za vadušne motore..