Zvucni talas bi po mom misljenju trebao da se odbija vec pri sastavu sa srednjim delom, pa do stingera, a u sredini centar rezonantne duzine. Posto talas sagorelih gasova ima i svoju inerciju i sabija se pod pritiskom, rekao bih da se ta duzina pomera na malo kasnije, recimo neka bude 3/4 kontrakonusa zavisno od precnika stingera i snage talasa, ali ne verujem da je tacka odbijanja imaginaran kraj kontrakonusa, mada opet kazem, nebitno je ako odaberemo odgovarajucu temperaturu gasova.
Jos jedna stavka iz mf-a koja se lose pokazala, a to je precnik stingera. Smatra se da je najjaci negativan talas ako je stinger polovina precnika grane, ali se motor s tom kombinacijom mnogo vise zagreva i smanjuje brzinu izlaska gasova. Zato se uglavnom uzima oko 60% precnika grane ili 3/4 precnika karburatora, po pravilu duzi i siri stinger za uticaj na vise obrtaje, a kraci i tanji za nize i srednje obrtaje.
Debljina srednjeg dela je kod novije generacije 2t motora mnogo veca nego kod starijih jer rade po drugacijem principu. Kod prvih je ugao uprskavanja prelivnih mnogo manji i potreban je jak i dugotrajan vakum da potpomogne upskavanju smese zbog velike sirine prelivnih. Kod starije generacije su se prelivni usmeravali vise prema glavi sto povoljno utice na nize i srednje obrtaje jer nije potrebna "pomoc" auspuha da se izvuce smesa iz kartera. Akcenat je vise na iskoriscenju energije na negativan talas, sto je jedan od razloga zasto je granica kompresionog odnosa za tomos motore oko 13:1 (po starom proracunu) uprkos vodenom hladjenju. Zbog navedenih razloga, auspusi sa velikim uglovima difuzora i konusne grane nisu pogodni za tomosove motore. Klasicna forumula za racunanje komp. odnosa je zamenjena novom koju su prvi koristili Japanci, koja u parametre svrstava i visinu izduvnog kanala, sto daje za rezultat mnogo preciznije odredjivanje granice maksimalnog komp. odnosa.
Duzina grane za razliku od one na modernijim agregatima, kod vecine trkackih tomosa je jako mala, tipa 160-190mm (zbog malo vremena blowdown-a i dugackih prenosnih odnosa), sto rezultuje vecim obrtnim momentom na srednje-visokim obrtajima na ustrb maksimalne snage. Nije po timearea, ali nema tomosa na trkama koji ide manje od 105km/h tako da ne moze da se kaze da je takav dizajn los, samo nije primenjiv na svim poljima.
Sto se uglova i duzina pojedinih segmenata ekspanzione komore tice, kako se ide od klipa prema kontrakonusu, tako segmenti uticu na krivulju snage od nizeg ka visem broju obrtaja.
Ocekujem komentare, sugestije, cak i kritike koje su skoro uvek pozeljne zbog efikasnijeg spoznavanja rada 2t motora i unapredjenja nasih termo grupa, iako kod vecine cilindar kit-eva to uopste nije potrebno. Meni recimo vece zadovoljstvo donosi izvlacenje snage iz fabricke zapremine i fabrickog cilindra koji ja svojim znanjem i eksperimentima unapredjujem. Nadam se da nisam jedini koji tako misli.
Edited by tuningfanatic, 23 January 2014 - 20:22.