#201
Posted 18 August 2016 - 09:52
#202
Posted 18 August 2016 - 10:14
#203
Posted 18 August 2016 - 11:19
Gogy vidio sam snimku kada je Mario upotrebio SRku, nekako mi je tanka sila ubrzavanja.
#204
Posted 18 August 2016 - 11:25
dajteh, on 18 August 2016 - 11:19, said:
Gogy vidio sam snimku kada je Mario upotrebio SRku, nekako mi je tanka sila ubrzavanja.
#205
Posted 18 August 2016 - 11:29
Ovakav pregled je dobar, moze lepo da se uporedi
#206
Posted 18 August 2016 - 11:40
#207
Posted 18 August 2016 - 12:54
Sent from my GSmart Akta A4 using Tapatalk
#208
Posted 18 August 2016 - 13:39
@dajtech merenje je optički ručno, put ima blago zakrivljenje tako da je to sve pomalo relativno, ali i nebitno.. uglavnom se dve tri desete ne izgubi zbog toga već zbog lošeg starta ili lose podesenog motora.. ako su nasa merenja identicna kod prolaska dva takmičara istovremeno kroz cilj, onda su i naši merači savršeni....
#209
Posted 18 August 2016 - 13:48
#210
Posted 18 August 2016 - 13:51
#211
Posted 18 August 2016 - 14:56
#212
Posted 18 August 2016 - 18:59
/////////////////////
Subota 13.08 popodne:
Relativno lagano pripremanje za put, zip "kao" nastelovan u brucu, dizna idelno pogodjena po Beogradskih 28*, na igli blago mrsaviji, na pilotki blago bogatiji, sve zbog lakseg utrcavanja u rezonancu na startu. Tvrda centralna, legani ventivar, medjuubrzanje na 9000, krajnja preko 85 po satu...
I svrati popodne Bgfantom na dogovor pred put i da sasvim slucajno osnazimo Medu sa novim antifrizom
////////////////////
Nedelja 14.08
Skupili smo se na vreme u garazi, NesaBg sa porodicom (Gdja i klinci) i prijateljem je priskocio kolima kao prateca putna ekipa. Zaduzio je pun gepek alata i rezervnih delova za Zipa i Hurrija. Damir je dosao zbog ispomoci u prevozu Maje, Acika kaze da nije ni spavao, cele noci je sanjao medalju... Pakujemo se i oko 15do9 idemo na okretnicu gde nas vec cekaju Nenadlaza, Pavle, Sale i Jelena.
Posle tradicionalnog trkackog dorucka krecemo ka NS-u u 9:10.
Dogovor je da NenadLaza ide kao predvodnik, proizvoljno je odredjen sa najmanjom putnom brzinom, oko 65-70 i to je ok i za ostale, voznja na igli u koloni cuva motore. I zaista, drzali smo se tih carobnih 65...
Prva pus pauza na izlasku iz Indjije, pre prve vece uzbrdice.
Malo odmora, nikotina i adrenalina i naravno par skupnih
U tom NeneadLaza se pojavljuje sa kacigom na glavi i reče da ce on krenuti malo ispred nas, da savlada uzbrdicu u stilu "sticicete vi mene"... i tako i bi, ode covek a mi nestrpljivo posle par minuta krenusmo da se pakujemo. Polazak i nastaje opste ludilo, uzbrdica sa finim nagibom i na vrhu tepsija, beskrajno ravno prostranstvo sa mirisnom travom pored puta. Temperatura u padu za 10* a svi kao pomahnitali raspucavaju gasove i jure da stignu Lazu. I tako smo vozili par kilometara ravnog puta 85 km/h i prvi put kada sam oduzeo gas, ZALEPIO, na igli Jedva sam uspeo da se strmeknem u stranu da me neko ne pokupi, srecom verni pratilac Nesa je bio poslednji u koloni, pa mu je izgleda bilo zao da ufleka Pežoa
Uglavnom, stari trik, sauh i na 3 kurblu sastavi jos dok je vruc. Ok, zavrnem sraf na phva i dodam maksimalno goriva, teramo dalje, snage vise nema, al nije vise ni vazno... ostatak puta kao po loju, moram da izdvojim fascinantan podatak da se Zaxxxova srka sa sve saputnicom popela uz Banstol preko 70 po cageru!
////////////////////////
11:15h Spens
Stara dobra ekipa, onaj dobri osecaj kad stignes na kraj puta, nasmejana lica prijatelja i olaksanje za utrnute butne mišiće...
ok, vecina nas je tu ali uvek ima neko da kasni!!! Raspored je napet, treba se dogovoriti s takmicarima, organizovati se ostatkom, iaplanirati rutu i satnicu... Cekamo naravno Maria koji se vadi na Krstu, navikli smo vec
Odmah se bacamo na posao, resili smo da ispostujemo bezbednost takmicara i ucesnika organizacuje maximalno, uz brifing sa takmicarima pravimo startne liste
dok Mario kao komesar vrsi vizuleni tehnicki pregled skutera i opreme ucesnika.
Neko je za to vreme bio i gladan
#213
Posted 18 August 2016 - 20:09
Po dolasku na stazu posvetili smo se organozaciji. Odredili smo 30 minuta voljno za pripreme i relaxaciju takmicara a nama dovoljno vremena za dodatni dogovor i postavku manifestacije. (Mala digresija: trudili smo se da pomognemo svim ucesnicima u nedostaku opreme ali i saveta vezanih za bezbednost pa i tunerskih trikova.
Zaista je naporno biti aktivan u organizaciji, starter, i u isto vreme ucestvovati kao takmicar i tuner nekog treceg motora a pri tom uvideti ostale kolege i posavetovati mladje takmicare... ovom prilikom se izvinjavam kolegama ako smo nesto propustili, neka ne zamere.)
Dakle, po dolasku, osecla se pozitivna atmosfera u vazduhu, na sve strane osmesi i miris sagorelog ulja, kod ucesnika neizvesnost od samog takmicenja, pozitivna trema i nezaboravne price iz box-a...
Posnosan sam na NesuBg koji je poveo klince, podmladak je najvazniji deo svakog sporta pa i ovog naseg. Bez razmisljanja sam ustupio zip-a da deca mogu malo da uzivaju i osete cari dvotaktola! Neopisivi izrazi lica malisana nikog nisu ostavili ravnodusnim, Boze zdravlja dogodine, imacemo ozbiljnu konkurenciju
Za to vreme, koliko sam mogao, protrcao sam kroz box i prekontrolisao kome sta fali ili treba, finalno dostelovao yooacin skut pred trku i ispozajmljivao opremu kome je falila...
Zelim da pohvalim Maria, Pitu, Krstu, Damira i Nesu koji ni jednog trenutka nisu stajali skrstenih ruku! Nije bilo puno slobodnog vremena, te smo ubrzo krenuli sa takmicenjem.
///////////////////
Sto se tice moje voznje i klase BASE50, posle lepljenja u dolasku svestan sam bio svojih mogucnosti, te sam u trku usao rasterecen.. Sve pohvale za pobedu Saleta Zaxxx-a i Srku, ide mala vec 2 sezonu u stok izdanju za sve parice! NesiLazi cestitke za 3 mesto i pomoci u ucestvovanju!
U neocekivanom nedostatku takmicara, spojene su klase base70 i midrace70 po odluci tehnickog zirija, uvidom u prijavljene konkurente, koju nemaju vecih razlika u koncepciji klasa...
Cestitke Yooaci na prvom mestu, prvesnstevno jer je sazreo kao takmicar i redovno slusa i prihvata savete! MisiAlienu standardno cestitke, maraton je posebna disciplina i pohvalno je videti kinesce koje se doveze na tockovima i uzme 2 mesto sa sve koferom i zastavicom!
Ostaje mali zal za 3. mestom i postignutim vremenom Gogyeve srke pj, konstatovali smo da u ovom izdanju pravi vreme kao i stok 50 karb, ali velika zahvalnost za ucestvovanje, prvenstveno za dolazak do Ns-a bez problema!
HE kategorija nam je donela velika uzbudjenja. Bez obzira na neucestvovanje Maria, dobro smo se uzeleli zvuka cvaja na 13k obrtaja... male neizvesnosti do kraja, Boki odnosi pobedu a nijanse su u pitanju. Konstatujemo svi da kraljevska klasa zasluzuje da se boduje na 2 dobijene voznje i to cemo gotovo sigurno uvrstiti u pravilnik dogodine... Sve cestitke Boki!
Neocekivano veliki broj 4t skutera, prvenstveno maxija, pa se odlucujemo za promotivno odmeravanje snaga... zao mi je sto u startu nije bilo prijavljenih, bolje bi se organizovali po pitanju dodele priznanja, ozvinjavm se svim 4t kolegama!
I za kraj slag na torti, HIGH END Vs 500 4T!
U razgovorima smo shvatili da je HE ekskluziva i da malo ljudi moze da predpostavi ishod takvog takmicenja. Svi znaju i hvale kako mocno ubrzava jedan 500ccm maxi od 40ks, ali malo ko se nadao kolika je razlika u performansama na 201m malog i laganog HE setupa... odlicna promocija i zahvaljujem se Bokiju681 i Sikiju na ucestvovanju!
Zelim ovde da se zahvalim svim takmicarima na ukazanom poverenju i ozbiljnosti i pristupu takmicenju, pre svega Yooaleksandru i Pakundzi koji su poslusali sve savete i strogo se pridrzavali svih pravila takmicenja.
//////////////////////
Sve je proteklo glatko i sa osmehom, bez nesuglasica i najvaznije bez nemilih dogadjaja i to je nasa naveca pobeda! Malo smo bili u stisci sa vremnom, pa nismo stigli da organizujemo izbor za najlepsi skut i fer-plej kolegu, izvinjavamo se, sledeci put sigurno...
Velika zahvalnost sponzoru Motobike-Kac, kao i skuter mrezi, bez kojih ovo nase druzenje nebi bilo moguce.
I za kraj, mogu da se pohvalim da su moja jakna i rukavice uzeli srebrne medalje u svakoj kategoriji na ovom takmicenju
Hvala Svima!
#214
Posted 18 August 2016 - 21:32
Ostaka dana, provodimo u morsko-trkacko-pecaroskim pricama, zacinjenim mirisom sagorelog ulja i raznobojnih metala na grudima... Bubi, nezaobilazno mesto okupljanja i dobre klope
Bilo je i srecnih i gladnih
A porcije su bile za medalju, bukvalno
Zao mi je sto je Damir vec ispucao 2gb memo kartice, bilo je jos materijala za snimiti, price su bile nezaboravne, i to je onaj nezaboravni deo druzenja zbog kojeg vredi prevaliti 100km utrnute zadnjice...
Kategoriju HE unistavaca rostilja i ove godine nosi Damir-BgPhantom, a ima i nekih manje slavnih sa gitara-pljeskavicom i kompletnim menijem na novoj beloj majci
[ neko mi je ukrao sliku ]
Oko 17h se dogovaramo da krenemo put Bg-a, mozda malko prerano za dobru zabavu, ali se kasnije ispostavilo da je to u stvari bilo i kasno...
/////////////////////
Po starom dobrom Zensko-vesticijem obicaju (sto bi rekla moja zena) ni jedan problem ne ide sam, vec iz tri dela, pa sam tako posle jutarnjeg lepljenja cilindra osetio cari tog obicaja...
Oko 17:15h pri povratku za Beograd u koloni, na izlasku iz Petrovaradina, skuter pocinje cudnije da se cuje, sve glasnije, i polako ostajem bez performansi. Sumnjam na otpustanje flansne auspuha na cilindru usled vibracija i loseg dela asfalta, odlucujem da stanemo i izvrsim kontrlu.
U prvom trenutku ne primecujem pravi problem, uspesno dotezem jednu od matica izduva za 1/4 kruga i nastavljamo, medjutim, posle nepunih 2km, totalno zaglusenje bukom, postaje jasno da je problem daleko veci. Stali smo pred usponom na Banstol, auspuh je pukao na grani, odmah ispod flansne... stari i umoran materijal, truo i porozan.
Kontaktiramo Bokija681 koji nudi pomoc elektrovarnjem, ali se u medjuvremnu odlucujem za Pitinu garazu i iskusnog varioca Krstovica. Hvala veliko Boki!!!
Damir me prevozi Madisonom do Pite u Kamenicu, nekih 15ak kilometara, dok ostatak putne ekipe ostaje verno cekajuci razvoj situacije uz skuter na putu. Veoma zanimljiv put, mislim da cu vecno pamtiti Damirovo zaleganje na Miseluku, jurnjava kao da prevozimo zivi organ kome istice vreme a ne gvozdeni auspuh na varenje
Pita je veliki domacin i uz reci ohrabrenja i casu osvezenja, Krsta se odmah hvata posla bez reci...
Imali smo brusenje postojeceg vara i neprvilnosti da bi flansnu mogli da svucemo sto nize ka grani, da bi mogli da zavarimo visoko do samog konusa
Hladjenje/kaljenje
Zatim varenje i ponovno brusenje...
Krsta je vrhunski majstor i ja mu skidam kapu, jasno je da sa elektricnim ovde nema sta da se trazi, bitno je bilo da izdrzi do Beograda kako tako...
Ima jedna fina anegdota vezana za zavarivanje auspuha..
Pitin stari, onako gledajuci sa strane celu situaciju, pita:
-jeste li zavari?
- da, pun var, perfektno izgleda! - e dobro, puci ce vam ispod vara...
20:00h
Vec nas je uhvatila noc, pozdravili smo se sa domacinom i krenuli nazad da montiramo spuh.. svo vreme mi prolaze kroz misli Nesini klinci i zena, koji nas cekaju vise od 2 sata... odlucujemo se da ne idemo preko miseluka i spustamo se iz Kamenice pored tvrdjave u Petrovaradin...
Nezaboravan pogled zalaska sunca nad Novim Sadom i Dunavom! Zao mi je nismo slikali...
Pristizemo i odmah u montazu, kopkalo me da li smo promasili ugao... ali avaj, sve je perfektno,
Palim zujku i za divno cudo, nista se ne cuje, tisi nego ikada
Oko 21 i nesto sitno krecemo...
Uz Banstol, zeleznicki pragovi, voznja od 40 na sat izbija bubrege. Pocinjem da cujem eho preko svake predjene pukotine na putu... pomislih, nee opeeet!!!
Novi problem je sto je extremno zahladnelo, temperatura je svega 10ak stepeni a pred polazak sam kao osiguranje ponovo zavrnuo sraf smese i podigao iglu na maksimalan polozaj, dajuci sto vise goriva, plaseci se lepljenja od hladnog vazduha niske sloljne temperature i fals-vazduha na grani spuha.
/////////////////////////
Poglavlje: problem broj 3
Samo nakon 2km sto smo presli raskrsnicu za Veternik osecam da var popusta i odjednom dobijam jaci zvuk, cini mi se jos glasniji nego predhodni... oduzimam gas i varam ga, primecujem da obrtaji jos njsu veliki, nema pravise falsa, jos moze da ide...
22:00h putna brzina varira, izmedju 30 i 40 kmh. I tako smo se vozili uz useparajuci zvuk do negde pred Indjiju, u koloni, usporeni za medalju, svi mole Boga samo da ne vide moj desni Migavac... ali to je bilo neizbezno, odmah posle zeleznickog nadvoznjaka, mali pregib na putu je bio koban i grana se ponovo odvojila od auspuha, odmah ispod vara sto bi rekao Ptin matori... nine bilo vise sanse da se vozi, nema snage a ler je skocio na preko 3000 obrtaja, rizikujem zaribavanje.
Odmah posle spusta sa nadvoznjaka je divno iskljucenje od par metara asfalta... moje mesto...
Razmisljam, mozemo se gurati (skuterima sistem noga na deklu), mozemo se slepati (kolima, sistem ruka na prozor), ali previse je hladno i sledi nam 35km potpuno neosvetljenog dela puta do Beograda, izuzev centra Indjije, Pazove, Batajnice... ako bi se slepali, trbaju mi svetla, mora motor raditi a ler je na 3000- dakle nema nista od toga... pade mi na pamet jedini deo koji nismo poneli u rezervi na put, stok bojler koji skuplja prasinu u garazi... pitam Nesu sta misli, kaze idealno, reseni svi problemi... i tako na jedvite jade nagovorim Saleta zaxxxa i Jecu da krenu svojim putem, nema smisla da me ponovo cekaju... Hvala vam puno na podrsci i pkmoci!!!
22:30h NesaBg, Damir BgPhantom i Yooalexandar su odjurili u noc, do Zemuna u garazu po spuh, nekih 35-40km u jednom pravcu... pored mene, u totalnoj tisini i mraku ostaje hrabri Pakundza da mi pravi drustvo pogled na baterije telefona nam govori njegovih 15% naspram mojih 12%.... narvno, cika Marfi se potrudio da nema ni cigareta
A vreme prelepo. Bisto i cisto a rosa uhvatila siceve i kacige, oko 10 srepeni, milina!
23:30 Obradovalo nas je dobro poznato rezanje Peugeota 1.9gti! Stize ekipa i donosi bojler.. montaza kao pit stop u f1, na slepo ispod 2 minuta, prsti sami rade, ne treba ni svetlo...
Ok, sastavili, upalio, i kako to biva, posle ostrog spuha kada dodje stok, ne odgovaraju mu ni pretvrda centralna opruga i tvrde oprugice kvacila, ni lagane rolnice ni postevka karba...
seo sam na motor i zavario rucicu u polozaj pun gas, to mu po obrtomeru bese 8000, kvacilo klizi, prevrtavam al idemo, 45, negde nizbrdo i preko 50... nikad stici kuci... mislim da sam nekih 20km drzao pun gas, kazu ovi koji su se vozili iza da su letele varnice iz auspuha...
Stigosmo u Zemun dobrano posle ponoci, Nesini klinci odavno zaspali na zadnjem sedistu... Zao mi je sto sam izmaltretirao ljude i ovom prilikom i zelim da se zahvalim porodici Obradovic sa Nesom na čelu, i naravno Nesinom drugu!
Takodje velika zahvalnost Bokiju681 na ponudjenoj pomoci, Vladi-Piti na gostoprimstvu i ukazanoj pomoci, Krsti na bezpogovornom radu i podstreku, kao i Damiru-BgFantomu, Saletu-Zaxxxu, Jeleni, Yooaci, Maji, Pakundzi koji su svo vreme nesebicno bili uz mene! Zaduzili ste me!!!
//////////////////////
Za mene je ovo bilo jedno neobicno putovanje, prelepo druzenje i veoma uspesno takmicenje. Hvala svima koji ste dosli!
Ziveli
#215
Posted 18 August 2016 - 22:08
#216
Posted 18 August 2016 - 22:36
"Nemoj mi nista zahvaljivati. Prijatelj sam ti u kafani ali sam ti prijatelj i kada se pokvaris na putu."
Hvala svima, jos jednom!
Nego, slucajno sam na skupu od nekoga pozajmio ovo,
pa molim postenog vlasnika da se javi da mu vratim.
#217
Posted 18 August 2016 - 22:50
#218
Posted 18 August 2016 - 22:57
Za ovo gore svaka cast, iscitah u jednom dahu. Mnogo govori o ekipi koja se ovde druzi, kao i o ozbiljnosti sa kojom se pristupa organizovanju i sprovodjenju druzenja, od starta pa do samog kraja!
Sent from my HUAWEI MT7-L09 using Tapatalk
#219
Posted 18 August 2016 - 23:39
#220
Posted 19 August 2016 - 07:29
5 user(s) are reading this topic
0 members, 5 guests, 0 anonymous users