


Suzuki GSX-650 F
#21
Posted 28 March 2017 - 17:51

#22
Posted 20 July 2019 - 21:36
Suzana prede,a Mario ne misli da nas obavesti o voznjama,da li je radio nesto oko suze...dal je promenio auspuh... ☺️
Sent from my SM-J610FN using Tapatalk
#23
Posted 20 July 2019 - 21:50
#24
Posted 21 July 2019 - 18:06
Mario, on 20 July 2019 - 21:50, said:
A i vreme da se osvezi tema,a i kod Pitomira sa V stormo om.
Sent from my SM-J610FN using Tapatalk
#25
Posted 22 July 2019 - 10:24
Postavih fabrički auspuh koji sam dobio u kutiji, i koji stoji spakovan još od prvog vlasnika, navodno nije prešao par stotina km.. Sad možete da predpostavite, snaga se javila od starta, motor vuče jako i ujednačeno i na malim obrtajima, momenta za izvoz, sve moje tvrdnje kako je umiljat i mek u odnosu na staru XJ-ku padaju u vodu, grize i čupa u svakoj brzini, ali je preterano tih.. Ovo sad konstatujem još godinu dana kasnije jer ga ponovo vozim, toliko je tih auspuh da te u saobraćaju ne čuju, automobili ne respektuju, pešaci izleću, psi i mačke pretrčavaju pa čak i ptice ne poleću sa puta na vreme...
Tako reših da modifikujem taj Yoshimura spuh , nazivam ga tako bez obzira da li je, jer je ta nalepnica bila, ali mislim da je kina. Meni su govorili kako je motor na diagnostika računaru podešen nakon prodaje Yoshimure, jer ga je upravo prodao Suzuki servis ovde u Horgoš-u, ali ništa od toga.. Spuh je bio samo nabačen i vozi, na moju sreću... Analizom utvrđujem da mi je katalizator u dnu nakon spajanja 4 u 1 grane, kao i lambda sonda sa grejačem, dakle noviji tip, to se sve ne demontira, menja se samo kraj auspuha. U prvom naletu sam premerio izlaznu cev na stock-u koja je fi 33mm i dužine 80mm, i odlučim da uradim takav isti izlaz na Yoshimuri, koji će mi u jednom biti i dB killer, kao i stvarati podpritisak u celom auspuhu, zbog koga mislim da nemam momenta i snage. Odrađen da bude 30mm van i 50mm unutar prigušivača, fin prijatan rezak zvuk, ne pregalasn i ne pretih, međutim snage u nižim obrtajima još uvek nemam kao sa stock-om...
I ugledah u grani fabričkogh auspuha suženje sa fi 60mm na fi 40mm, tačno je uvarena još jedna cev, koja se proteže duž cele grane u krivini i odlazi do lonca.. E tu li je kvaka, ako je motor podešen za ovaj režim napuštanja gasova onda mi nema izlaza, moram ovako raditi.. Ubedim matorog da mi sa majstorima odrade ovde cevku, povare prohromom kako dolikuje...



Nije baš bilo jednostavno, jer se Yoshimura grana morala seći na jednom mestu da bi se ovaj komad ubacio, krivina fi 40-ke je rađena sa sečenjem u kriškama, sa što manje zapinjanja i deformiteta preseka.. I najzad dobio sam što sam želeo, motor povlači iz podruma, ima maksimalu i nije preglasan.. Veoma zadovoljno sam ga vozio cele prošle sezone, maksimalna brzina mi je u najboljim slučajevima bila 236 Kmh to je tik pred blokadu u 6-oj brzini na 12000 o/min.. Bio sam sa njime do Zlatibora sa suprugom na odmor, vozio sam sve ukupno možda 4-5k km u celoj sezoni...


već tada sam primetio da mi se carbon platno polako deformiše od temp. jasno je, dB killer je 50mm unutar prigušivača i gasovi ne napuštaju top u samom kraju već se u tih poslednjih 5-7cm koncentrišu i podižu temperaturu... u daljem tekstu ću pisati šta sam naumio ove godine da odradim, za sada ponovo vozim Stock, za koji odgovorno tvrdim da je perfektno podešen za ovaj motor, i da nije toliko tih, da jednostavno smeta u saobraćaju, nikada ga ne bih skidao, taman i da je 100 ružan i veliki...
poslednji utisci od nedavno, mašina sa stock spuhom ide tačno 225Kmh na tačno 11500 o/min u kraju, ni sa kakvim molitvama ne ide ni 1Kmh više, ali to te brzine dođe kvalitetno.. dakle donji spektar od 2-5k obrtaja mi je identičan, srednji spektar od 6-8k stock nešto bolji u odnosu na Yoshimuru i kranji spektar od 8-12k nešto slabiji, ovde je Yoshimura voznija, nema toliko brz pad snage, u spektrima preko 200Kmh se oseti da je motor još ovek raspoloživ dok se sa stock-om ovde već čeka na kraj...
#26
Posted 23 July 2019 - 15:50
#27
Posted 23 July 2019 - 20:25
#28
Posted 24 July 2019 - 11:14
Sent from my SM-J610FN using Tapatalk
#29
Posted 15 August 2019 - 17:38
vlayco, on 24 July 2019 - 11:14, said:
Sent from my SM-J610FN using Tapatalk
Apsolutno se slažem!
Od kako imam glasnu pištalicu za žmigavce, svi su počeli da me primećuju...
Od pešaka do vozača kamiona. Mnogo je bezbednije po mene.
#30
Posted 16 August 2019 - 09:17

#31
Posted 15 September 2019 - 20:12
#32
Posted 11 December 2019 - 19:15


Edited by sigmaal, 11 December 2019 - 19:16.
#33
Posted 11 December 2019 - 20:15
#35
Posted 27 April 2020 - 12:22
Ja sam dugo očekivao ovaj trenutak, da se provozam u nekoj višednevnoj turi, nas 5 u ekipi, sve dobro poznajem, jednodnevne vožnje do 450-500km sam ranije sa sličnom postavom već više puta vozio. Nekako mi je to i kapacitet, plafon 500km sa više pauza i nekom klopicom, za moj nivo koncentracije i guznih mišića je to maksimum. Sećam se prvih dana dok se nisam malo privikao, ture od 60km su bile kobne za bulju, pa kako ide vreme, počinješ sve više i bolje da savladavaš sve poteškoće koje su u paketu jedne fantastične avanture i vožnje...
5 motora kreću na put
Kawa SX-1000
Kawa ZX-10
Suzuki Bandit 1200
Suzuki GSX-S1000
Suzuki GSX-F650
ovde je jasno ko je najslabiji, što snagom što momentom, pa je po prirodnom toku i shvatljivo ko vozi poslednji.. ja
ovde smo krenuli ispred radionice kolege

Dalje moja velika greška je što sam na put krenuo pretovaren, maksimalno napunjena tank torba i kapa kofer 50l, su doprineli da mi je težište motora mnogo višlje nego inače, obaranje je dosta teže, plus pun tank goriva, koji inače osetim kada i obično vozim.. Mene je žena opremila kao da idem na Jet Set sajam mladih privrednika, a ne na moto turu gde se po celi dan vozi u moto opremi.. Zatim , stock auspuh inače slabo čujem, na F650 je on ubedljivo najtiši od svih motora, onaj aftermarket nisam stigao da dovršim, inače ga slabije čujem jer mi je puna oprema i kofer, a obrtomer ne vidim od tank torbe.. U nekog grupnoj vožnji bukvalno sebe ne čujem, ono što pokupim u nogama od vibracija, to su obrtaji i kraj...
Dakle konstatovaću pre svega da su moje vozne sposobnosti ovde veoma poremećene, što težištem, što audio i vizuelno hendikepom..
Ekipa je već do NS-a udarila fini tempo, iskren da budem meni je 130-140 putne brzine u ovoj postavi malo previše, čak i za puteve koje napamet poznajem... ali ok, da ne budem ja neka plačipička, vozim i ćutim, moje pravo je ukoliko smatram da ovo nije za mene da se pozdravim i okrenem kući.. a izgovora može biti milion.. Međutim želja za vožnjom je u meni jača, a o ponosu ne smem ni da pisnem...
Stigosmo do Zlatibora, tu smo se zaustavili na neku klopu, gužva na sve strane, mislim da smo izabrali najgore moguće mesto za roštilj, jeli smo pljeske koje su smrznute pa na brzinu ispečene te malo zagorene.. no comment nije ni bitno...

naredne slike su sa benzinske u prijedoru, ovde smo stali na neku vodu i kafu

i Krenusmo gore na prelaz Jabuka ka Crnoj Gori.. Sledi put koji već ne poznajem, ovo sam do Zlatara vozio i motorom i kolima više puta, tako da nadalje ide maksimalni oprez, i naravno brdovit teren sa uskom trasom i vijaduktima... u pentranju gore me je ekipa ostavila, ok.. svako voli da seče krivine na svoj način, mene kasnije sačekaju, ja stižem.. nema problema, svako vozi svoj tempo..
kako smo prešli u CG iza Pljevlja prema Durmitoru, već slabo imam ekipu na vidiku, reklo bi se vozim napamet.. sam bez navigacije, ajd ok pratim table i to je to.. vozimo ka Žabljaku.. u nekim trenutcima vidim ekipu u vijaduktima odozgo na spustu niz Durmitor, deluje to blizu međutim to je razdaljina putem od nekoliko km... nema to šanse nadoknaditi. Bilo je trenutaka kada smo uspeli da se sustignemo, neki konvoj kamion autobus, pa se čekalo za obilazak, ali zna se kako prođu prvi poslednjeg niko ne čeka, pa ja naravno sa preticanjem kao poslednji opet dobijam distancu koju sam imao i pre zastoja.
Vozio sam tu već oko 60km sam, nezz kako i zašto sam pojačao tempo vožnje, ili koji mi je uopšte bio tempo, ali da nije standardni bezbedni to će potvrditi slika guma kasnije... U jednoj krivini nedaleko od te velike Žice, ZIP linije preko tare, ulazim onako sa 80-ak brzine, deluje blaga, nema potrebe kočiti unapred, i shvatim da se krivina duplo lomi i da nailazi oštar vijadukt.. Tu krenem da kočim dok još imam pravca u toj blagoj krivini, i u tom kočenju počinjem da ispravljam pravac... Shvatio sam da je kasno za ponovno obaranje, i rešio da kočim do poslednjeg trenutka pre ispadanja sa puta.. Na moju sreću od svih stena i branika imao sam malo parče travnjaka sa desne trane u dužini od svega 10-ak metara, i tu sam izleteo, padom na desnu stranu...


Brzina pri kojoj sam izleteo je možda bila 10-20kmh, meni je to delovalo kao da padam sa bicikla, međutim nije tako.. Motor je klizio par metara i zaustavio se, ja sam bio par metara dalje, kacigom sam zviznuo klizeći u neko manje drvo potiljkom.. NIšta me bolelo nije, full oprema, pantalone, letnja jakna, sa svim protektorima, rukavice i Nolan kaciga... ustao sam i pođoh do motora da ga podignem... U tome pritrči jedan čovek koji je stao iz kola i jedan meštanin da mi pomognu, jer i prazan motor je čik me podigni, a kamoli ovako natovaren.. i imam šta da vidim... desni krak volana ne može da se smota jer se nosač vizira i retrovizora nekako pokrivio... To smo rukama krivili na licu mesta da može volan da se okreće...
Adrenalin u meni, ništa mi ne fali, besan što sam polupao plastike, gledam kako ću da nastavim vožnju.. nigde moje ekipe... Odgurasmo motor malo višlje na jedan prking, i u tome ja pokupih ostatke plastika koje sam polomio tu po travi, desnog retrovizora nigde... Gledam kraj onog travnjaka, kako se spušta u provaliju, moram još jednom tamo otići i poslikati to... jer je i ovo trenutak kada sam počeo da brojim od 1...
Vratili se moji za 10-ak minuta, sva sreća stali na ZIP, da me sačekaju a mene nema.. a to je za divno čudo 1-2km niže.. I evo desilo mi se da mi je sajla gasa i ručica u tom klizanju zapela za neki korov i pokidala ulaz u ručku... Sada tu ide mozganje i majstorisanje kako namestiti... Suza ima dve sajle, jednu potisnu i jednu koju povlači.. šanse nije bilo ovde na licu mesta da to saniramo...

NIšta zvali smo nekog "gazdu" koji ima nekog šofera, koji je došao sa minibusom da odnesemo motor do Žabljaka kod nekog majstora gde ćemo to rešiti... Transport tih 15-ak km sam platio 50e, verujte mi da mi to u tom trenutku nije značilo ništa, sasvim je sve jedno da li je to 10, 20 , 50 ili 100e kada si u problemu, ako naravno imaš te pare u džepu, a srećan si što si živ, i u paraleli žališ za motorom i sjebanom avanturom unapred..
Majstor je bio ljudina, moji su naravno samo alat tražili i komade lima od njega, ništa on nije radio, pa nije hteo ništa da naplati, ali sam častio svakako.. Evo kako je saniranje uspelo



Ja baš nisam bio komunikativan, sav stres je kroz mene prošao dok sam čekao da se motor završi, nije da ja to ne bih umeo, ali nisam bio u stanju.. kako je vreme odmicalo počeo je da me boli vrat, prvo sam mislio da sam se samo ušinuo od promaje, ali ipak je to od udarca u drvo.. oko 21 smo otišli do booking-ovanog smeštaja, klopali u nekom manjem restoranu i na spavanje...
Već tada sam ja odlučio da se vraćam kući, pre svega jer sam hendikep za vožnju, boli me vrat.. nekako sam spavao, kroz glavu mi je prošlo mnogo misli.. Moji su govorili da idem i da će me pratiti, ali mislim da je sada već kasno za te priče, drugo možda bi mi sajle koje smo nabudžili i izdržale, i to što je motor malo polepljen trakama nema veze.. ali ipak ja idem nazad...
Naredni dan posle doručka, ja se pozdravih sa ekipom, njima naravno predstoji još 4 dana vožnje, ja se polako vraćam kući, vozim svoj tempo, i za solo vožnju mislim da je on potaman.. Stigao sam oko 20h kući, nešto malo pokisao pred kraj, ali imam kišnu opremu koju sam obukao na vreme.. tako da je sve ok..
Vrat me je prošao polako za koji dan, isto tako osećao sam blagi bol u kolenu i butini kao i laktu... sve u svemu, full oprema i lakši pad.. Motor ide u garažu..
#36
Posted 27 April 2020 - 13:43
Šteta je što zamišljenu rutu nisi odvozao i nauživao se...
Vrlo dobro znam kako je delić sekunde dovoljan da napraviš grešku tokom vožnje...nismo ni svesni toga dok nam se ne desi...ispravljanje krivine je česta greška koja može dovesti do ozbiljnog pada...
Sve u svemu, nema odustajanja, popravka i peglaj dalje, smirenije i opuštenije...

#37
Posted 27 April 2020 - 15:01
Ako ekipi ne odgovara tempo,vozi brate vidimo se. Par puta mi se deslio da budem na zacelju kolone koja ne obraca paznju dal su svi izvrsili preticanje i gde se ko nalazi. Bez obzira koji su motori u pitanju.U nekim momentima sam vozio skoro duplo brze da ih stignem sto vec prelazi sve mere i granice.
#38
Posted 27 April 2020 - 16:03
Nema veze idemo dalje, nije frka
#39
Posted 27 April 2020 - 18:05
Ovako ti je bilo napornije nego da si sam krenuo u vožnju, jer ste se stalno jurili...
#40
Posted 27 April 2020 - 19:38
1 user(s) are reading this topic
0 members, 1 guests, 0 anonymous users